Uživajte!

Idvidvidvid (ne pitajte odakle ime...)

Zdravo! Evo prvog članka mog novog bloga. Za početak sam vam pripremio link ka svojim dosadašnjim radovima: svi svakodnevno koristimo YouTube, pa bi to bio najbrži način da vam se predstavim.

Pošto je juče deo teksta profesora Ajdačića posvećen Ajnštajnu i njegovom radu na relativnosti bio jedan od najviše komentarisanih na Facebook fan page stranici, odlučili smo da se nekoliko narednih dana posvetimo uticajem nauke na umetnost i obratno.

Za početak, reč je o američkom kompozitoru, Filipu Glasu (Philip Glass) rođenom 1937. godine. Za njegovu muziku se često kaže da pripada minimalizmu, međutim sam Glas sebe naziva kompozitorom „muzike ponavljajućih struktura (music of repetition structures)“. Komponuje muziku za predstave i filmove. Smatra se jednim od najvećih američkih kompozitora 20. veka.

Jednom prilikom Ajnštajn je izjavio: „Da nisam fizičar, sigurno bih bio muzičar“. U mladosti je svirao violinu, a kasnije je to radio i u starosti sa nekima od prijatelja koji su bili muzičari.

Na Glasa je Ajnštajn uticao tokom  njegovog odrastanja, Na studijama je delom zbog njegovog uticaja pohađao nastavu matematike i filozofije. Početkom sedamdesetih godina susreo se sa Robertom Vilsonom, pozorišnim producentom, i razgovarali su o pravljenju nove opere. Vilsonov predlog je bio da opera bude o Čarliju Čaplinu ili Adolfu Hitleru. Glas je oba predloga odbio. Njegovi predlozi su bili: Mahatma Gandi i Albert Ajnštajn. Vilson se složio da to bude Ajnštajn. Naziv opere je: Ajnštajn na plaži, povodom jedne od fotografija na kojoj Ajnštajn leži na plaži na Long Island-u u NjuJorku. Komponovana 1975. godine, ovaj Glasov prvenac u operi je izveden 1976. godine. Kako Glas navodi, Ajnštajn na plaži je bio obrtna tačka u njegovom životu, zbog nje je postao poznat i uspeh mu je krenuo uzlaznom stazom. Ova njegova prva i najduža opera traje oko 5 časova. Publici je ostavljena sloboda da u bilo koje vreme napuste izvođenje. U novembru 1976. godine, opera je izvedena Metropoliten operi u Nju Jorku.

Opera se sastoji iz 3 glavna dela: Voz (Train), Iskušenje (Trial) i Polje/Svemirski brod (Field/Spaceship) – aludiranje na Ajnštajnov rad na relativnosti i ujedinjenoj teoriji. Teme aludiraju na nuklearno naoružanje, nauku i AM radio talase. Opera se sastoji i iz devet scena od 20 minuta razdvojenih „Knee Plays“. Pošto je opera izvođena na pozornici, „Knee Plays“ daje vremena da se scena za narednu radnju promeni.

Anegdota koju je Glas pričao je da se vozio taksijem, i taksista ga je upitao za ime. Rekao mu je da se zove Filip Glas, na to je taksista uzviknuo: „Imate isto ime kao kompozitor o Ajnštajnu!“.Za Glasa, Ajnštajn predstavlja rodonačelnika post-modernog razmišljanja, na neki način on je želeo da i ovo delo bude jedan od temeljaca post-moderne opere.

Nakon opere „Ajnštajn na plaži“, koje predstavlja početak trilogije, Glas je komponovao Satjagraha (Satygraha) 1980. godine i Akhnaten 1983. godine. Satjagraha je filozofija nenasilnog otpora i koristio ju je Mahtma Gandi (njemu je opera i posvećena). Akhnaten je opera posvećena Akhnenatonu, egipatskom faraonu, i suprugu čuvene Nefertiti (čija se bista čuva u Egipatskom muzeju u Berlinu) koji je uveo novine u staro egipatskoj umetnosti.

Pogledajte tekst New York Times-a vezan za izvođenje „Einstein on the beach“ Filipa Glasa.

Nastaviće se…

Kao neko kome je ipak priroda veća strast, odlučio sam da prvi post bude posvećen Isaku Njutnu (Čak Norisu klasične fizike).  Zašto Čak Noris klasične fizike? O tome tokom samog teksta. Jedan od povoda da to bude Njutn je i to što je juče bio njegov rođendan (ako ste googlali juce, sigurno ste primetili kako vam jabuke padaju preko ekrana).

Pre nekih desetak dana, uz uobičajeni ritual trčanja za autobusom, ide i prelistavanje „24 sata“, gde me je blago zapanjila vest da je satelit dokazao (politički (ne)korektno): Srbi su nebeski narod. O čemu se radi?

Od svih zemalja na Balkanu najmanju silu gravitacije ima Srbija, pokazao je snimak satelita Goce, koji je lansiran u martu s namerom da sakupi podatke o Zemljinoj gravitaciji. To bi, ako bi krajnje slobodno tumačili ove rezultate, značilo da su Srbi bar na neki način najbliži nebu.

Cela vest je na sledećem linku.

O čemu se zapravo radi?

Nikola Božić, upravnik programa astronomije u IS Petnica i koordinator za Međunarodnu godinu astronomije 2009, je dao izjavu vezano za vest o aktuelnoj svemirskoj misiji ESA-e (Evropske svemirske agencije). Nažalost, novinar je sebi priuštio slobodu da senzacionalistički objavi svoje zaključke navodnog dokaza satelita. Iz premisa je izvučen pogrešan zaključak. Tako nažalost niko ne krivi novinara za ono što piše. Ono što me pomalo nervira u celoj stvari jeste da su naučnici dužni da idu do krajnjih granica banalizovanja kako bi novinaru objasnili o čemu se zapravo radi. A malo je onih pravih (ali srećom postoje!) koji umeju da postave pitanje, ali i da saslušaju odgovor.

Ipak ovo je nepresušna tema, i nije prvi put da se dešava da novinari (budimo iskreni) slabo potkovani elementarnim znanjem iz prirodnih nauka senzacionalistički objavljuju razne naslove. Jedna čuvena anegdota kaže da je jedan novinar upitao Ričarda Fajnmana, fizičarsku legendu 20. veka:

„Gospodine Fajnman, objasnite nam u 5 minuta zbog čega ste Vi dobili Nobelovu nagradu?“

Na šta mu je Fajnman rekao, u svom stilu: „Druškane, kada bih to uspeo, to nikako ne bi vredelo Nobelove nagrade“.

Za sve one koje interesuje presek trenutnog stanja predlažem da poslušaju „Radio Galaksiju“ dr Milana Ćirkovića na „Novom Radio Beogradu“.

Da se mi vratimo na Ser Isak Njutna. Ako se još neko seća fizike iz osnovne/srednje škole, verovatno mu je prva asocijacija na Njutna ili jabuka ili Njutnovi zakoni kretanja (od kojih je za dinamiku najznačajniji onaj drugi). Teško je opisati koliku revoluciju u fizici i matematici je Njutn načinio, ali evo kratkog spiska:

• Univerzalni zakon gravitacije
• Tri zakona kretanja
• Zakon hlađenja
• Razlaganje svetlosti u boje
• Infinitezimalni račun (u saradnji sa Lajbnicom)

Nije se Njutn bavio samo matematikom i fizikom, mistična strana njegovog života je alhemija i proučavanje (što mu nikako ne treba uzeti za zlo). Stigao je i do toga da bude upravnik Kraljevske kovnice. Kada uzmete kovanice i primetite da su nazubljene, znajte da je to Njutnova zasluga. Njutn se oštro obračunavao sa falsifikatorima.

Bio je dugo vremena u domu lordova, i za to vreme samo se jednom tokom oštre diskusije javio za reč. Zamolio ih je da zatvore prozor iz straha da se ne prehladi.

Ipak da se vratimo na Njutnovo najvažnije delo: Matematički principi prirodne filozofije (Philosophiæ Naturalis Principia Mathematica).

Ova knjiga se smatra jednom od najvažnijih knjiga u istoriji nauke, u njoj je Njutn opisao zakone kretanja i zakon gravitacija. Stara legenda kaže da je Njutnu pala jabuka na glavu u dok je sedeo u bašti svoje tetke (izbegao zbog smrtonosnog naleta kuge koja je tada harala Evropom). Ako ste ljubitelji koncepta alternativne istorije i šta bi bilo kad bi bilo pogledajte kakav bi izgledao naš svet bez Njutna.

Ono što je najvažnije jeste da je Njutnov zakon gravitacije odlično opisivao mnogo pojava, od padanja jabuke na glavu, do kretanja planeta oko Sunca! Prema Njutnovom zakonu gravitacije, intenzitet sile opada sa kvadratom rastojanja. Gravitaciona konstanta ciju on vrednost nije znao je izracunata kasnije zahvaljujući Kevendišu. Ali do Njutna, nije bilo moguće zamisliti moderno građevinarstvo. Mnogo puta se dešavalo da se građevine uruše same od sebe.

Sve navedeno ide u prilog tome da je Njutn zaista Čak Noris klasične fizike. Uverio sam se u ovo i na kursu fizičke mehanike na fakultetu.

Ali da kažemo nešto i o gravitaciji. U prirodi postoje 4 fundamentalne sile: gravitaciona, elektromagnetna, slaba nuklearna, i jaka nuklearna sila. Gravitacija je zanemarljiva sila u svetu subatomskih čestica, ali je ona itekako uticala na naš život na Zemlji. Nje smo prvo postali svesni po rođenju i odrastanju. Ko od nas nije zaželeo da skoči i lebdi, ali se svaki put uverio da ipak mora pasti na tlo? Ali budimo svesni da u bestežinskom stanju naši mišići atrofiraju (što za nedovoljno fizički spremne ljude može da znači katastrofalne posledice). Naš dnevni ritam života je indirektno određen gravitacijom, kao što su plima i oseka posledica gravitacionog privlačenja Zemlje i Meseca.

Ako Vam neko u horskopu kaže da će sutra Saturn uticati na Vaš život, ne verujte, gotovo istom silom deluju na Vas i Vaši bližnji. Ako mi ne verujete, probajte i sami, formula sledi:

Ma koliko mislili da o gravitaciji znamo mnogo, i da je to sila koja je stalno prisutna oko nas, ipak postoje i dalje otvorena goruća pitanja u modernoj fizici (a i ja nisam baš najpozvaniji da pričam o njima). No, bitno je da smo počeli, a svaki početak je težak.

Još jedna stvar, razlikujte masu od težine!

Ako je vaša masa 60 kg to ne znači da je vaša težina 60 kg, već 60 kg * g.

g – gravitaciona konstanta Zemlje

Ovo g nas vraća na početak teksta o satelitu GOCE, ono nije isto svuda na Zemaljskoj kugli, već postoje odstupanja u zavisnosti od geografske širine  i nadmorske visine (inače u Knez Mihajlovoj stoji i koliko je g za Beograd, samo ne znam koliko je tačno…).

I kao što napisa Aleksandar Poup:

Nature and nature’s laws lay hid in night;
God said “Let Newton be” and all was light.

Nastaviće se…

P.S. Nadam se da se Njutn ne ljuti što ga izjednačavam sa Čak Norisom , on je iznad njega