Ovo je pisano još prošlog leta i objavljeno na portalu Viva fizika, gde možete naći i dosta drugih tekstova i vesti iz sveta nauke. A ja se nadam da će ovaj post biti početak jedne male serije o sponi između nauke i umetnosti. Za početak krećemo nekako unazad, i nadam se komentarima i kritikama!

Pošto je juče deo teksta profesora Ajdačića posvećen Ajnštajnu i njegovom radu na relativnosti bio jedan od najviše komentarisanih na Facebook fan page stranici, odlučili smo da se nekoliko narednih dana posvetimo uticajem nauke na umetnost i obratno.

Za početak, reč je o američkom kompozitoru, Filipu Glasu (Philip Glass) rođenom 1937. godine. Za njegovu muziku se često kaže da pripada minimalizmu, međutim sam Glas sebe naziva kompozitorom „muzike ponavljajućih struktura (music of repetition structures)“. Komponuje muziku za predstave i filmove. Smatra se jednim od najvećih američkih kompozitora 20. veka.

Jednom prilikom Ajnštajn je izjavio: „Da nisam fizičar, sigurno bih bio muzičar“. U mladosti je svirao violinu, a kasnije je to radio i u starosti sa nekima od prijatelja koji su bili muzičari.

Na Glasa je Ajnštajn uticao tokom  njegovog odrastanja, Na studijama je delom zbog njegovog uticaja pohađao nastavu matematike i filozofije. Početkom sedamdesetih godina susreo se sa Robertom Vilsonom, pozorišnim producentom, i razgovarali su o pravljenju nove opere. Vilsonov predlog je bio da opera bude o Čarliju Čaplinu ili Adolfu Hitleru. Glas je oba predloga odbio. Njegovi predlozi su bili: Mahatma Gandi i Albert Ajnštajn. Vilson se složio da to bude Ajnštajn. Naziv opere je: Ajnštajn na plaži, povodom jedne od fotografija na kojoj Ajnštajn leži na plaži na Long Island-u u NjuJorku. Komponovana 1975. godine, ovaj Glasov prvenac u operi je izveden 1976. godine. Kako Glas navodi, Ajnštajn na plaži je bio obrtna tačka u njegovom životu, zbog nje je postao poznat i uspeh mu je krenuo uzlaznom stazom. Ova njegova prva i najduža opera traje oko 5 časova. Publici je ostavljena sloboda da u bilo koje vreme napuste izvođenje. U novembru 1976. godine, opera je izvedena Metropoliten operi u Nju Jorku.

Opera se sastoji iz 3 glavna dela: Voz (Train), Iskušenje (Trial) i Polje/Svemirski brod (Field/Spaceship) – aludiranje na Ajnštajnov rad na relativnosti i ujedinjenoj teoriji. Teme aludiraju na nuklearno naoružanje, nauku i AM radio talase. Opera se sastoji i iz devet scena od 20 minuta razdvojenih „Knee Plays“. Pošto je opera izvođena na pozornici, „Knee Plays“ daje vremena da se scena za narednu radnju promeni.

Anegdota koju je Glas pričao je da se vozio taksijem, i taksista ga je upitao za ime. Rekao mu je da se zove Filip Glas, na to je taksista uzviknuo: „Imate isto ime kao kompozitor o Ajnštajnu!“.Za Glasa, Ajnštajn predstavlja rodonačelnika post-modernog razmišljanja, na neki način on je želeo da i ovo delo bude jedan od temeljaca post-moderne opere.

Nakon opere „Ajnštajn na plaži“, koje predstavlja početak trilogije, Glas je komponovao Satjagraha (Satygraha) 1980. godine i Akhnaten 1983. godine. Satjagraha je filozofija nenasilnog otpora i koristio ju je Mahtma Gandi (njemu je opera i posvećena). Akhnaten je opera posvećena Akhnenatonu, egipatskom faraonu, i suprugu čuvene Nefertiti (čija se bista čuva u Egipatskom muzeju u Berlinu) koji je uveo novine u staro egipatskoj umetnosti.

Pogledajte tekst New York Times-a vezan za izvođenje „Einstein on the beach“ Filipa Glasa.

Nastaviće se…

Objavio/la: Milija Jovičić, utorak, 16. februar 2010. u 10:02
Komentara: 4
Možete ostaviti reagovanje ili povratnu vezu sa svog veb mesta.