Dragi citaoci,
prosle su dve godine otkad sam konkurisala i dobila nagradu „Kluba27″ i „Erste banke“! Dve duge,intersantne godine, mahom ispunjene radom i ucenjem…pokusacu malo da vam opisem kako je sve to izgledalo…
Na jesen 2007. godine upisala sam „John Cranko“ baletsku akademiju u Stutgartu.Otada pocinje jedna nova faza u mom zivotu, koja evo traje i dan danas! Naravno mnogo toga se promenilo od tog prvog dana i prvog mog suocavanja sa novom zemljom, jezikom, kulturom, ljudima, nacinom rada i ucenja…Svi znamo da su Nemci poznati bas po disciplini, radu i redu.=) Medjutim kako sam ja i ovde vec bila navikla da se u potpunosti posvecujem onome sto volim, nije mi preterano tesko palo da se uklopim u njihov sistem rada. Zivotna zelja mi je bila da budem u sredini gde cu zaista moci da dajem svoj maksimum! Jedna od umotvorina koju uvek rado sebi ponavljam-kada mi naidju losi dani-jeste neverovatno istinita misao naseg velikana P.P.Njegosa : „Casu meda jos niko ne popi sto je casom zuci ne zagrci. Casa meda iste casu zuci, smijesane najlakse se piju.“ Ovo vam govori mnogo vise nego sto bih ja mogla da vam objasnim! Da bih uspela da uzivam u trenucima na sceni, u uspesima i nastupima, ulagala sam veliki rad i trud. Medjutim, sto sam se vise trudila i vise sebe za neku ulogu davala, to sam bivala srecnija kad dodje dan da pokazem svoje umece!
Sto se tice jezika i sporazumevanja, to je jedna od oblasti u kojoj sam se odlicno snasla! Pre odlaska u Nemacku, govorila sam Engleski i Francuski prilicno dobro, sto mi je bilo dovoljno da se za pocetak snadjem. Dospela sam u jednu sredinu u kojoj je bilo dece sa svih strana sveta! Nikada necu zaboraviti prvi dan u skoli…Pre casa baleta, zagrevala sam se zajedno sa ostalim devojkama iz mog razreda(nas 10ak) i prvo sto me je zadivilo i privuklo mi paznju, bili su jezici na kojima su one govorile! Engleski, nemacki,italijanski,japanski,spanski! Otada sam zadala sebi jos jedan cilj(pored mog glavnog- BALET) da naucim sto vise jezika, jer je to prilika koja se retko pruza… Tako sam i pocela da u slobodno vreme zapisujem nove reci na par razlicitih jezika, da bih uvece pred spavanje svaku ponaosob prevodila na srpski i odmah ih pakovala u razlicite *kofere* u mojoj glavi!=) I tako sam za nepuna 3,4 meseca uspela da *spakujem* jos 2 razlicita jezicka *kofera*! To mi je puno olaksalo sporazumevanje sa drugarima, a i sa profesorima.
Kada je balet u pitanju, tokom vremena pocela sam da dobijam solisticke uloge i da nastupam na scenama predstavljajuci John Cranko skolu. Sada su mi vrlo sveza secanja na proteklu 2009. godinu i na nastupe koje sam u njoj imala. Zelela bih sa vama da podelim utiske sa gostovanja u Torontu u novembru prosle godine…Dakle, „Kanadska Nacionalna Baletska Skola“ je za svoju 50-o godisnjicu organizovala sjajno okupljanje svih najvecih svetskih baletskih skola medju kojima se naravno nasla i „John Cranko“ iz Stutgarta. Nastupali smo sa 25-o minutnim baletom Hans van Manena „In and Out“, u kome sam ja igrala jednu od 3 zenske solo uloge… Nastup je protekao odlicno! Bilo je divno upoznati sve te divne mlade igrace iz celog sveta koji ce zajedno sa mnom za par godina stasati i jednoga dana ovladati scenama sirom zemaljske kugle. Naravno, 21 vek je cudo, tako da smo uz pomoc Facebook-a svi ostali u medjusobnom kontaktu! Nastupi su bili izvanredni, casovi sa razlicitim profesorima neverovatno iskustvo, upoznavanja, druzenja pa i malo zdravog takmicarskog duha medju nama,bilo je na odmet! Jedna vrlo interesanta cinjenica bila je i ta da je od 12 ucenika JC skole, bilo samo 3 ucenika nemackog porekla! Tako da kad bi nam drugi ucenici prisli i pitali odakle smo u pocetku im je bilo tesko da shvate kako i pored razlicitih nacionalnosti skola funkcionise odlicno! Prisustvovali su i direktori razlicitih baletskih kompanija (pozorista), medju kojima je bio i direktor Stutgartskog baleta g-din Rid Anderson, koji nam je davao nesebicnu podrsku i bodrio nas tim!
Nakon ovih prelepih 10 dana provedenih u kanaskoj metropoli, euforija i utisci jos nisu uspeli da se stisaju, mi smo se vec psihicki i fizicki spremali za nov nastup, sada sa Stutgartskim baletom na njihovoj sceni. Bilo je jako naporno odmah posle nastupa u Kanadi, putovanja i sa samo jednim slobodnim danom vratiti se u baletsku salu i vezbati sa punom snagom i koncentracijom…ali uspeli smo! Ni to nije bio kraj…Sledeca dva vikenda za redom (sve u svemu oko mesec i po dana igranja bez pauze), imali smo nastupe u Minhenu zajedno sa Minhenskom Baletskom Skolom za njihovu godisnjicu.
I eto tako u radu, radosti, nostalgiji, druzenju, ucenju, suzama i smehu, prodje i 2009.godina…Evo, vec smo presli skoro pola januara jednim korakom….Sta krije ova godina, kakve uspone, padove, uspehe i zadovoljstva ostaje na nama da otkrijemo kada za njih dodje vreme…Ja cu vas obavestavati kako se moj zivot odvija, kakvi nastupi me ocekuju, ispiti, diplome,ugovor… Sve to skriva 2010.=)

Objavio/la: Irena Ostojic, utorak, 12. januar 2010. u 19:03
Komentara: 1
Možete ostaviti reagovanje ili povratnu vezu sa svog veb mesta.