Časopis "Architectural Approach"

Glasnik nove arhitekture: časopis aa_Architectural Approach. Časopis je pokrenut od strane grupe studenata arhitekture sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Ciljna publika časopisa su mladi arhitekti i studenti, a ideja časopisa je razvoj arhitektonske misli, i to prevashodno kroz teoretski diskurs i negovanje kritičkog stava, nasuprot suvoparnom prikazivanju aktuelnih arhitektonskih projekata.

Cilj časopisa je stvaranje platforme na kojoj će arhitekte, posebno mladi moći da iskažu svoje ideje, stavove, razmišljanja i konkretne projekte.

Prvi broj časopisa aa_01 – posvećen je arhitektonskom pristupu u društvu i arhitekturi. Arhitektonski pristup, architectural approach, na kom god jeziku i kojim god pismom ga napisali, nešto je neophodno ako želimo da arhitektura uspe da preživi pod naletom svih kriza, finansijskih, moralnih, kakvih god, koje joj prete. U rešavanju problema, potreban je pristup, i to onaj koji će da usmerava, a ne da ograničava, pristup koji znači – disciplinu. U arhitekturi možemo definisati više različitih pristupa pri projektovanju i istraživanju: sociološki, eksperimentalni, funkcionalni; zatim kontekst, geometrija, utopija, istraživanje primene materijala... Sigurno ih ima još, a na svima nama je da ih pronđemo. Ono što je važnije, to je da su ovakvi pristupi i usmerenja neophodni, ne da arhitekturu „rasparčavaju“ na delove, nego da olakšaju, usmere, da uvedu preko potrebnu disciplinu. Jer, ako imamo viziju, moramo imati i pravilan pristup, a da li će nova arhitektura biti i bolja zavisi samo od nas.

Drugi broj časopisa aa_02, koji je u pripremi posvćen je temi utopija. aa_02 – utopija i/ili stvarnost? Koji je značaj utopije u arhitekturi i razvoju gradova? Da li bi Grad uopšte mogao da postoji bez utopijskih vizija i snova o boljem i pravednijem društvu, kao pokretača, ideala kojima se teži? Ako prihvatimo tezu da je utopija Gradu potrebna ili čak neophodna kao uzor, kao nematerijalna slika koja uspostavlja red i predstavlja rešenje problema iz sadašnjosti, onda shvatamo da arhitekturalne fantazije, koje Emil Kaufman pominje, nisu samo nesuvisle i nerealne ideje na papiru, nastale u glavama onih koji previše maštaju o budućnosti, nego su izvor arhitektonskog progresa, životvorni pokretač razvoja društva i Grada. Nije li svaki progres, pa i arhitektonski, nužno zasnovan na utopiji, na težnji da se nešto iz sadašnjosti popravi u budućnosti? Nije li svako arhitektonsko delo, bez obzira na njegovu veličinu i značaj, zapravo zasnovano na težnji da bude najbolje moguće rešenje, da bude idealno? Ako na pitanje odgovorimo potvrdno, onda shvatamo da utopija započinje na jednom sasvim ličnom, individualnom planu, kao privatna - mikroutopija. Da li ovakav pristup predstavlja budćnost planiranja i razvoja gradova? Da li su ljudi – građani nosioci promena i koja je uloga arhitekture i arhitekata? Da li su utopije ostvarive i da li treba takve da budu? I na kraju, da li je moguće definisati utopiju za 21. vek? Na ova i druga slična pitanja potražite odgovore u novom broju časopisa.

Časopis Architectural Approach objavljuje konkurs za slanje radova i tekstova za drugi broj časopisa na temu Utopije. Na konkursu mogu da učestvuju svi zainteresovani studenti dizajna i arhitekture. Pošaljite svoje radove – tekstove, istraživanja, opažanja, projekte – koji pružaju ili nagoveštavaju odgovore na ova pitanja. Rok za slanje radova je 15. februar 2012. godine. Kontakt mejl je modelart.rs@gmail.com.