Drugi tom sabranih pisama Borislava Pekića

Službeni glasnik objavio je drugi tom knjige "Korespodencija kao život" , sabrana pisma Borislava Pekića supruzi Ljiljani i ćerki Aleksandri, nastala  prema rečima priređivača, u jednom od najtežih perioda u njegovom životu (1970 -1971).

Knjigu je priredila piščeva supruga Ljiljana a javnosti je predstavio mladi pisac Vladimir Kecmanović, deo Glasnikovog tima kao i prošlog leta kada je predstavljao nova izdanja.
Prema Kecmanovićevoj oceni, Pekićevi zapisi, osim što predstavljaju vredno svedočanstvo o životu velikog pisca, o fazi u "razvoju" totalitarnog društva, koju danas mnogi proglašavaju zlatnim dobom liberalizma, kao i o raznolikim ljudskim karakterima,  nastali pod okom opravdano budne autocenzure, otkrivaju novu žicu autorovog dara: najgori događaji, prisutni samo u nagoveštaju i iz nužde prećutani, upravo svojim odsustvom naglašavaju teskobnu sliku te „epohe".

Kako ističe autorova supruga Ljiljana „pisma predstavljaju neku vrstu Pekićevog dnevnika, koji on nije mogao niti želeo da vodi u to vreme. Nikada nije bilo sigurno hoće li ga i uhapsiti (pa bi usledio i pretres stana) ili je oduzimanje pasoša bilo jedino što su vlasti želele sa Pekićem da preduzmu".

Jedan od najtežnih perioda u Pekićevom životu, 1970 -1971.godina, kada je supruga našla zaposlenje u Londonu, dugo planirana selidba porodice Pekić u inostranstvo osujećena je na užasavajući način, komunistička Brozova policija oduzela mu je pasoš.

Supruga Ljiljana, koja je dala otkaz na poslu u Beogradu, morala je da se odseli bez muža i da iz tuđine prati njegovu mučnu borbu za vraćanje jednog od osnovnih, i tadašnjim ustavom, garantovanih čovekovih prava - da slobodno putuje gde god želi.