Iz kaveza, u kavez

Crteži Milice Vukadinović biće izloženi od 1. septembra u Galeriji FLU!

Izložba zidnih crteža Milice Crnobrnje Vukadinović “Iz kaveza, u kavez” biće otvorena 1. septembra u Galeriji FLU u Beogradu, a predstavlja sled ranije izvedenih prostornih i galerijskih intervencija u Vršcu i Beogradu.

Monumentalni i minijaturni crteži izvedeni su na zidovima galerije. Crtež kaveza u kojem se nalaze jedna živa i jedna mrtva ptičica zeba prati patern plesača u zlatnom. Visoke žice iscrtane su grafitom. U jednom od uglova galerije postoje i dečji pokušaji dodirivanja žičanog kaveza/njegove senke. Rad “Iz kaveza, u kavez - tihi život ptica neletača” usledio je nakon ambijentalnog svetlosnog rada "Tunel" izvedenog u Konkordiji u Vršcu (2000), digitalnih printova "Avioni" u nišama Defterdareve kapije na Kalemegdanu (2003), te simulacije perspektive ''Muzičke kutije'' na zidu u Magacinu u Kraljevića Marka (2009). Prema navodima Jelene Spaić, likovni skelet rada “Iz kaveza u kavez” je poetičan prikaz životne stupice i sna o bekstvu. Iza bajkovite krletke sa ptičicama, iz koje izleću zlatni plesači, deca protežući se na prstima pokušavaju da dohvate kavez, svetlost, senku, odrastanje.., skriva se novi afektivni prostor, građen različitim materijalima, gotovo bez bojenog fona koji pravi buku, ukazujući da se desilo ubistvo. Naracija polako pulsira, ne postoji hronološki sled, realnosti su izmešane, nizovi objekata sugerišu vreme, svetlo i različite teksture, pojačavajući i utišavaju dramatiku... Mužjak je ubio ženku. Nepomična tela mrtve i žive zebe na dnu kaveza sa otvorenim vratancima iz kojeg izlaze zlatni paterni igračkih parova su početak. Igra je prekinuta. Krletka više nije kreirani prostor osećajnosti iz sveta bajki, već mesto zločina. Umesto žutom trakom, kavez oivičen zlatnim šemama plesačkog para postaje evocirani podijum ubistva. Repeticija paterna stvara ritam (zločina), povezujući se sa nizom gotovo šematskih ptica ispod prozora na sledećem zidu. Taj niz je neprimetna inverzija niza okolnosti koje prethode: uslovljenost, nasumični izbor saputnika, zatočenost, svakodnevica, famme fatale… sve vodi do ubistva. Traga se za zvukovima i odgovarajućom formom koji bi trebalo da izraze promene koje u ličnosti proizvodi susret sa smrću. Linija nema razigranost, boja je redukovana, pečatiranje odzvanja iz daleka, jedino je fragilnost dramatična. I intimna. Intimnost je strategija prevazilaženja realnosti unutar lične utopijske ideje, a patern je znak prividne sigurnosti. Repeticija i zlatna boja doprinose enigmatičnosti prizora emotivnih strepnji. Muzika je utihnula. Šematizovana su naša sećanja da se ne bi raspali u paramparčad ili zalutali u E. Sabatov Tunel, da ne oslepimo od svetle Tesline golubice. Patern je oklop koji nas štiti od neizdrživog svetla Sv. Duha, deluje poput štitnika za uši dok Leonard Cohen peva “Bird On The Wire”, a Carpenter snima “They Live”, navela je Jelena Spaić povodom izložbe, koja će biti otvorena do 10. septembra.

Via SeeCult