Konjovićevo stvaralaštvo u SANU

U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 28.jula je otvorena retrospektivna izložba slika akademika Milana Konjovića (1898-1993) "Stvaralaštvo jednog veka" koju je pripremila galerija "Milan Konjović" iz Sombora.

Izložba, čijem otvaranju je prisustvovao ministar kulture Predrag Marković, prati Konjovićevo stvaralaštvo od 1913. do njegove smrti i prikazuje 85 dela ovog umetnika. Pozdravljajući goste u ime domaćina, akademik slikar Dušan Otašević ocenio je da je ovako kompletna smotra stvaralaštva umetnika koji je bio član SANU kulturni događaj prvog reda ovoga leta u Beogradu. Otašević je zahvalio direktoru somborske galerije Peteru Mrakoviću i autoru izložbe i kataloga slikaru Nebojši Vasiću na uloženom trudu da se ovako reprezentativna izložba postavi.
Mraković je konstatovao da je velik broj gostiju, iako nije sezona za slikarske izložbe, potvrda značaja umetnika čija su dela izložena i koja će publika moći da razgleda naredna dva meseca. On je uputio reči zahvalnosti svim sponzorima, pre svega Komercijalnoj banci, što su omogućili da 85 dela bude dopremljeno u Beograd što je zahtevalo značajnu logističku podršku.



Istoričar umetnosti, lični prijatelj Konjovića Bela Duranci, koji je otvorio izložbu, osvrnuo se na neke datume u kojima je prepoznao simbolični značaj za umetnikov životni i stvaralčki put, napomenuvši da je taj umetnik bio u saglasju sa vremenom i mestom u kome se rodio i proveo najveći deo života. Jedan od takvih datuma, prisetio se Duranci, jeste i 28. jul 1914. kada je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji što je, kako je rekao, iz korena promenilo sve pa i okruženje u kome je Konjović do tada živeo i počeo da slika. Svetska privredna kriza 1930. naterala je Konjovića da napusti Pariz i njegova istraživanja u pravcu kubizma i vrati u Sombor gde sebe prepoznaje kao slikara tog podneblja i njegovih žitelja. Od tada pa do smrti, Konjović je, slikajući Vojvodinu, postao somborski slikar sa evropskim obrazovanjem, naglasio je Duranci i dodao da je uvek bio "u saglasju sa Evropom". Pošto se vratio iz zarobljeništva, Konjović je, prema rečima Durancija, ne obazirući se na ono što se zbivalo oko njega, nastavio tamo gde je stao - da slika rastakanje sela i somborskih građana,a sve vreme je bio u dijalogu sa nebom i zemljom.

Izvor B92