Novi roman Umberta Eka

Umberto Eko je objavio novi roman pod nazivom "Il Cimitero di Praga"!

Italijanski pisac Umberto Eko objavio je novi roman “Il Cimitero di Praga” (Praško groblje), čija su ključna tema Jevreji i antisemtiizam, a pojedinosti, pa čak i korice, držane u tajnosti do poslednjeg momenta. I sam Eko se postarao da što ređe govori za medije o toj knjizi koja se pojavljuje 30 godina posle njegovog blistavog debija romanom “Ime ruže”. Novi roman, štampan na više od 500 strana, pojavio se 29. oktobra u knjižarskim izlozima u Italiji, a prvi tiraž već je razgrabljen i štampa se dodatnih 50.000 primeraka. Iako bi se moglo reći da je to odličan start za novi roman koji će biti objavljen u četrdesetak zemalja, naišao je već i na oštre kritike, posebno vatikanske štampe. Radnja novog Ekovog romana počinje da se odvija u Parizu krajem 19. veka, a glavni junak je izvesni Simon Simonini, avanturista i falsifikator, koji radi za tajne policijske službe niza evropskih država, kujući zavere i pripremajući atentate. Prema rečima Eka, nastojao je da od njega stvori najciničniju i najodvratniju figuru u celoj svetskoj književnosti”. Eko je izjavio i da likovi tog romana nisu izmišljeni, osim glavnog junaka, a istinit je i njegov deda od koga je nasledio averziju prema Jevrejima i od koga potiče sav savremeni antisemitizam. Eko se od 2005. godine intenzivno bavio “Protokolima sionskih mudraca” u kojima je navodno raskrinkana svetska jevrejska zavera, a koji su u stvari bili falisfikat. Napisao je i predgovor za knjigu “Tajne istorije sionskih mudraca”, koju je objavio Finaudi. Prema njegovim rečima, “Praško groblje” pripada žanru romana sa produžecima, koji je bio veoma popularan od sredine 19. do polovine 20. veka, pa su čak i ilustracije rađene u tom stilu. “Devetnaesti vek je bio bogat događajima koji su više ili manje ili bili čudovišni ili zagonenti. Tu je i nerazrešena zagonetka smrti italijanskog pisca i publiciste Ipolita Neva, pa falsifikovani ‘Protokoli sionskih mudraca’ koji su nadahnjivali Hitlera, afera Drajfus i beskonačne intrige koje su plele tajne policije najrazličitijih zemalja, i masonske lože, i jezuitske zavere. Ta i slična zbivanja bila bi dostojna romana u nastavcima kada se ne bi radilo o origanalnim dokumentima”, naveo je Eko.

Prema njegovim rečima, u knjizi se pojavljuju “falsifikati i zavere, efektni preokreti, podzemlje, leševi.., zaklani opati, histerični satanisti, koji predvode crna društva...” Na taj način, veruje Eko, “Praško groblje” će sa zadvoljstvom pročitati “čak i onaj čovek koji uopšte ne sumnja da se sve što je opisano zaista i dogodilo u stvarnosti, koji se ne razume u književnost pretprošlog veka i koji se veoma ozbiljno odnosi prema svemu što je napisao neki tamo Den Braun”. Idealni čitalac za Eka je “onaj ko zna ili sluti da se radi o realnim događajima, počinje da se oseća nesigurno dok se tokom čitanja na njegovom čelu pojavljuje znoj , izbegava da u stanu ostavi neku prostoriju neosvetljenu, uveren sve više i više da se nešto slično može desiti danas, čak možda baš u ovaj čas”. “Praško groblje” je, inače, šesti roman Eka, profesora semiotike na Univerzitetu u Bolonji, koji se proslavio “Imenom ruže” 1980. godine, a potom i “Fukoovim klatnom”. Objavio je i “Ostrvo dana pređašnjeg”, “Baudolino” i “Tajanstveni plamen kraljice Loane”. Samo roman “Ime ruže” prodat je u više od 20 miliona primeraka širom sveta, uključujući šest miliona u Italiji.