SINDROM POVLAČENJA

Izložbeni događaj "SINDROM POVLAČENJA" počinje 16. juna od 19h u Nišu.

Izložbeni događaj "SINDROM POVLAČENJA" će trajati od 16. do 18. juna u Nišu. ODELJENJE ZA POVLAČENJE je naziv dugoročnog projekta koji u prvi plan javnog fokusa postavlja koncept “povlačenja” (engl. withdrawal). Povlačenje je ovde shvaćeno kao jedan od mogućih načina artikulacije mišljenja, iskustva i znanja o simboličnom i realnom značaju gesta odstupanja kao manifestacije egzistencijalnog i profesionalnog protesta prema zadatom sistemu društvenog ponašanja. Uvodno predavanje: Marko Stamenković. SINDROM POVLAČENJA, izložbeni događaj u Salonu 77 niške Tvrđave, jedan je u seriji umetničkih programa u sastavu ovog projekta kojim je okupljeno troje mladih umetnika različitih generacija: Lara Dont (*1979, Belgija), Tomaš Moravec (*1985, Republika Češka) i Jovan Stevanović/Justin McKenny (*1992, Srbija). Zamišljen je u formi kratkotrajnog (trodnevnog) vizuelnog događaja koji se razvija na nivou višemedijske prezentacije. U kontekstu odabranog izložbenog prostora (šesnaestovekovna džamija čija je prvobitna funkcija vremenom promenjena), ovaj događaj obuhvata sinhronizovanu upotrebu medija različitog formata (uvodno predavanje, zidni crtež, digitalna fotografija, mobilni objekti, štampani materijal, svetlost i zvuk). Nalik savremenom “efemernom spektaklu”, izložba dovodi u pitanje koncept događaja (engl. event) i ima za cilj da umetničkom artikulacijom vremenske i prostorne dimenzije stvarnosti transformiše oblike pojavnosti u javnom prostoru koji ne pripadaju kategoriji svakodnevnog iskustva: lebdeće objekte (Moravec), manifestaciju protesta (Dont) i gest suicida (Stevanović/McKenny). Lara Dont je umetnica iz Antverpena. Osnovni motiv koji objedinjuje različite oblike njene prakse (fotografija, kolaž, skulptura, tipografija, akcije) satoji se u konstantnom problematizovanju zahteva za priznavanjem ličnog prava na sanjarenje (engl. daydreaming). Iako u psihologiji prepoznat kao jedna od manifestacija toka svesti, “sanjarenje” Lare Dont ne podrazumeva samo fantazmatsku projekciju u pozitivniju budućnost, već superioran i konstruktivan metod “ubijanja” vremena i kontrolisanja sopstvenog životnog ritma. Sheltered daydreaming (Zaštićeno sanjarenje) ovde prerasta u jedan od mogućih načina pružanja otpora, odbijanja i neslaganja sa postojećim stanjem. Umetnica, vođena ovim principom kao ličnim životnim i profesionalnim stavom, preobraća svojim intervencijama prostorna ograničenja i primarne skulpture (na koje svakodnevno nailazi u urbanom polju svojih kretanja) u nomadske prolaze, kao moguće vidove poetskog kanalisanja puteva mentalne migracije.
Tomaš Moravec je u poslednjih nekoliko godina privukao pažnju lokalne i međunarodne umetničke javnosti svojim intervencijama u javnom prostoru. Njegove svetlosne projekcije zasnovane su na refleksijama geometrijskih shema na onim površinama čiju funkciju definiše pokret ljudskog tela (stepenice, pešački prelazi, raskrsnice). Time se u prvi plan stavlja značaj fizičkog pokreta u kontekstu svakodnevnih aktivnosti. Hromadné plnění (Kolektivna napetost) je naziv njegove instalacije koja se, u otvorenoj strukturi, sastoji od nekoliko balona napunjenih helijumom i prekrivenih crnom ili belom samolepivom folijom. U zavisnosti od fizičkog opterećenja folije na površinu objekata koje obmotava, oni ili lebde u vazduhu, ili veoma sporo lete kroz izložbeni prostor, ili – padaju. Usporeni pokreti lebdećih balona uspostavljaju prirodan odnos sa posetiocima, ali i sa strujanjem vazduha prisutnim u prostoru odvijanja događaja. U toj koegzistenciji sa okolinom, čija privremenost korespondira sa kratkotrajnošću života leptira, oni ispisuju sopstvenu, nepredvidivu i “nevidljivu” putanju kretanja koja je (po autorovim rečima) motivisana konačnim bekstvom - pronalaženjem izlaza iz situacije ograničene komunikacije i konstantne, beskonačne zatvorenosti.
Uvođenjem mladog, neafirmisanog i još uvek anonimnog, ali izuzetno kreativnog subjekta u kustosku koncepciju projekta, Jovan Stevanović (Justin Mc Kenny) dobija priliku da – kao mogući predstavnik novog, nastupajućeg talasa umetničkog talenta iz regiona – po prvi put predstavi deo svog vizuelnog opusa takozvanoj “likovnoj” i široj javnosti. Pored izraženih sklonosti prema primenjenoj umetnosti, popularnoj kulturi i muzici, njegovo zvanično aktuelno obrazovanje (maturant vranjske Gimnazije) prožeto je koreografskim i plesačkim aktivnostima u zemlji i inostranstvu (posebno hip-hop i new style) od 2007. godine do danas. Njegovi crteži (zidni i malog formata), modni dizajn (skice i realizacija kostima) i fotografije (u saradnji sa najbližim prijateljima i kolegama) ne otkrivaju samo tragove tradicije porodičnog zanata. Polazeći od iskustva odrastanja u inspirativnoj atmosferi fotografske familije, Stevanović pokazuje sasvim aktuelno zanimanje za ulogu koju savremena urbana kultura ima u formiranju ličnog i kolektivnog identitea: motivi i rezultati njegovih svakodnevnih istraživanja dolaze iz višeznačne, skoro vorholijanske perspektive zasnovane na slobodi građanskog izraza kao stvaralačkog čina.