Tišmi uručena NIN-ova nagrada

U Skupštini grada Beograda 23. januara je novosadskom piscu Slobodanu Tišmi svečano uručena NIN-ova nagrada za roman godine "Bernardijeva soba" u izdanju Kulturnog centra Novi Sad.

Tišmi je plaketu uručio glavni i odgovorni urednik NIN-a Nebojša Spaić, dok mu je novčani deo nagrade u vrednosti od milion dinara uručila Milica Marković, direktorka sektora za odnose sa javnošću ''Telekoma'' Srbije, koji je pokrovitelj dodele ovih prestižnih nagrada.

Tišma, koji se zahvalio na nagradi, pročitao je svoju besedu koju je nazvao ''Radost za stvaraoca patnja za stvorenog''. On je sebe nazvao ''polupiscem'' zato što je njegova ljubav ipak muzika, rekavši da tu misli i na klasičnu muziku i da je on samo slušalac i konzument, jer u muzici ''nema šta da se stvori'' i da je to ''divno savršen svet''.

''Književnost je protetička disciplina zato što nema svoj autentični prostor, univerzalnija je, ali je manje savršena. Pomalo je gruba kao i svaka proteza'', primetio je Tišma.

On je umetnost i politiku nazvao ''braćom'' rekavši da su one ''područje volje za moć".

''Kada uzimam ovu Ničeovu definiciju uzimam njeno izvorno značenje, a to je volja za stvaranjem, međutim to je samo jedna strana slave, a ona druga mračnija je - nadvladavanje, poništavanje. Stvaranje je radost za stvaraoca, a patnja za stvorenog'', ocenio je književnik.

''Političari kreiraju naše živote, kao što ja kreiram likove u nekoj mojoj priči, igram se sa njima. Kako im je, sam Bog zna, no volja za moć, volja za stvaranjem je povezana sa subjektom, a kažu da više nema subjekta, nema autora, pa samim tim nema ni volje za moć - postoji samo tekst koji se samo-organizuje, koji me vozi i stvara, koji me uprosečnjava'', zaključio je Tišma.

Članica žirija Vladislava Gordić Petković pročitala je odluku žirija u kojoj se između ostalog navodi da se Tišmin roman izdvojio osobenom perspektivom ljudske izolacije i umetničke samodovoljnosti, koja izuzetno uverljivo komunicira sa čitaocem.

"U pitanju je pažljivo orkestrirana meditativna proza samosvojnog pisca, muzičara i performera, čije formalne vrednosti obogaćuju savremenu srpsku prozu približavajući je najrecentnijim kretanjima u svetskom romanu", rekla je Petković čitajući obrazloženje.

U najuži izbor od 106 dela ušlo je šest romana. Pored Tišme, tu su bili i "Majn Kampf" Svetislava Basare, "Almaški kružoci lečenih mesečara" Franje Petrinovića, "Oda manjem zlu" Voje Čolanovića, "Sasvim skromni darovi" Uglješe Šajtinca i "Kontrolni punkt" Davida Albaharija.

Izvor: B92