Cela kampanja i sav sadržaj orijentisani su na to da budu kul i da se stalno okreću na ono što je kul u toj generaciji.  Muškarčine su se zavrtele i sada su nezaustavljive.

„Kada se bavite nekom osetljivijom temom i poljem o kome se inače ne priča, stalno postoje neki izazovi i prepreke. Borba protiv nečeg tradicionalnog sa sobom nužno nosi i stalno osporavanje u društvenom kontekstu. Imaš utisak da radiš na nekim lepim i korisnim stvarima za mladiće i devojke, a neko smatra da oni treba da imaju drugačiju sudbinu i da treba da podležu negativnim predrasudama i stereotipima. To smo i doživeli u radu sa tim mladima. Porodice ih sputavaju i pokazuju prst koji ih vraća u njihove patrijarhalne kutije“, kaže Minja Bogavac iz Centra E8.

11536104_1019588728054402_2331918989652595453_n

Centar E8 je omladinska organizacija, koja je već 12 godina usmerena na rad sa mladim ljudima širom Srbije. Koriste se inovativnim kampanjama, upotrebom društvenih mreža i različitim metodologima rada u cilju promocije zdravih stilova života, jednakosti, prevencije nasilja i značaja aktiviranja u društvu. „Mi smo se već bavili mladima, rodnom ravnopravnosti i srodnim temama, ali se nismo bavili ni nasiljem ni muškošću. Pozvali su nas iz organizacije CARE International, sa kojima smo već radili ranije, da idemo na jednu obuku o muškosti. Dosta smo bili zbunjeni, nismo uopšte razmišljali da to može u Srbiji da se promatra, kao i da li je to uopšte pametno na našim prostorima. Brzo smo shvatili da je genijalna priča i da nam se jako dopada“, navodi Vojkan Arsić, izvršni direktor Centra.

11699079_1611493375798839_8532361399924760851_o

Projekat Budi muško započet je 2008. godine u Srbiji, a srodne organizacije pokrenule su slične projekte i u Bosni, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Formiran je tim na nivou svih zemalja, a stručnjaci iz sveta dolazili su i držali prve obuke i treninge. „Mi smo tada naučili kako se to radi i shvatili taj koncept, ali smo ostali i u stalnom kontaktu sa tim organizacijama. Deo smo te globalne mreže, delimo iskustva, savetujemo se međusobno, pratimo trendove i unapređujemo program“, ističe Vojkan.

Celu metodologiju i način rada preuzeli su od organizacije promundo iz Brazila, jedne od najvećih na svetu sa kojom i danas blisko sarađaju. Njihov model prilagodili su domaćoj sredini. „Išli smo na tri koloseka. Prvi je obuhvatao istraživanje, pošto nismo imali nikakve podatke i hteli smo da znamo šta se dešava na tom polju. Po tome smo bili pioniri čak i u svetu, jer tom temom se tada još uvek niko nije bavio. Drugi kolosek bile su edukacija i implementacija tj. radionice sa dečacima. Prevashodno smo osmislili komunikacionu kampanju, koja je pratila čitav proces. Kroz mnogo radionica sa dosta dečaka došli smo do slogana Budi muško, pa smo ga testirali u školi. Na kraju smo ponovo radili istraživanje i na svim skalama su se pokazali neočekiveno visoki rezultati. Tada smo utvrdili da je program dobar, pa smo rešili da proširimo i po drugim školama i gradovima“, dodaje Vojkan.

Kamp Avala

Program Budi muško u osnovi sastojao se od 20 radionica, koje obuhvataju teme poput rodne ravnopravnosti, nenasilja, seksualnog zdravlja, droge i alkoholizma. U Srbiji su se povezali sa partnerskim organizacijama na lokalu, koje sprovode program u 12 gradova i čine Budi muško klub. „Oni su nastajali tako što se održi standardizovan i isprobani trening kroz kojih grupa mladih postaju aktivisti. Prolaze edukaciju, u okviru nje rade na razvoju svojih javnih akcija, budi se njihov aktivistički duh i oni formiraju Budi muško klub, koji je smešten u okviru neke partnerske organizacije. Od nas dobijaju obuku i materijale, a oni osmišljavaju akcije na nivou svog grada i sprovode ih u svojoj zajednici. U Beogradu ne postoji Budi muško klub na nivou grada, nego na nivou škola. Četiri škole su prošle program i sve su aktivne. Ponekad, kada se planiraju velike stvari, osmislimo kampanju za celu zemlju, svi se sretnemo i vidimo, pa radimo iste stvari umreženi“, naglašava Minja.

v2

Nikad jača konferencija okuplja sve Budi muško klubove i prva se održala 2011. godine u Srbiji. Tada je bila namenjena samo mladima iz Srbije i bila je opuštenog je karaktera. „Bili smo jako kreativni, osmislili smo takav koncept konferencije da predstavlja radionicu edukativnog sadržaja koja se izražava kroz performans. Bila je kao velika pozorišna tačka, potpuno povezana sa onim što ljudi govore i što se uči, ali i da mladi učestvuju. Zapravo bila je velika aktivna predstava sa propratnim sadržajima, koji su takođe stimulišući“, Vojkan

Druga Nikad jača konferencija iz 2015. godine primenila je istu metodologiju, ali se bavila malo preciznijom temom i okupila više zemalja Balkana. „Pokušali smo da dođemo do rešenja kako aktivirati ljude koji ćute kada vide nasilje. Osmislili smo dugometražnu, interaktivnu pozorišnu predstavu u kojoj je učestvovalo preko 80 mladih i delovalo je na njih vrlo motivišuće. Takođe, organizovali smo Forum teatar, gde smo se nalazili, razgovarali i rešavali te probleme. Neke od scena iz predstave su nastale iz priča mladića čitavog regiona. Odlučili smo se za takav pristup, zato što je zanimljiv , koristan i primenljiv, a i nekako je izazovnije preneti njihove glasove i iskustva“, dodaje Vojkan.

10562709_1612725545675622_4840844976699283534_o

Sam početak nije bio jednostavan, ali uz dobar i prilagođen pristup prevaziđene su početne prepreke. „U školi smo uradili istraživanje, a potom smo jedne nedelje celu školu obeležili porukama budi muško i ništa više od toga. Bilo je jako provokativno, jer đaci nisu imali pojma šta to znači. Komentarisali su na razna načine, ali uglavnom im se nije svidelo da im bilo ko govori šta je muško. Međutim, kad smo dodali one naše nastavke budi muško – menjaj pravila, – ne budi nasilnik itd, automatski su krenule pozitivne reakcije. Usledile su radionice o rodnoj ravnopravnosti, razlikovanju roda i pola, muškoj časti, iskazivanjem ličnih osećanja, nasilju, seksualnom zdravlju i mnogim drugim srodnim temama. Najčešće se prvo naiđe na gard i teže se prihvata, međutim već posle trećeg dana sve je potpuno drugačije. Zanimljivo je videti tu promenu kod ljudi kroz rad, kakve su stavove imali prvog dana, a kakve trećeg dana. Posle petog dana dođe sa pričom kako se vodila debata sa ocem u kući ko treba da pere suđe“, objašnjava Vojkan.

grafit u skoli

„Cela kampanja i sav sadržaj orijentisani su na to da budu kul i da se stalno okreću na ono što je kul u toj generaciji. Šta god da smo radili, sva rešenja, sve akcije, sve koncepte, sve sajtove, uvek smo to radili u saradnji sa mladima i velikom grupom Budi muško članova. Pristup je takav da su oni stalno uključeni u kreativni deo kampanje. Projekat je komuniciran tako da bude provokativan, jer mladi ljudi tih godina imaju potrebu da negde pripadaju. Sigurno će potražiti svoju vršnjačku grupu, irelevantno da li će se pridružiti navijačkoj ili osnovati neku zatvorenu koja bi potencijalno mogla da ima opasne vrednosti. Ukoliko komunicirate sve boje, sva pravila, ideje, neformalne igrice koje će se održavati poput nekih rituala, a istovremeno propagirate pozitivne vrednosti, nenasilje, ravnopravnost i zdrav život, tada se dogodi jedan mnogo dobar spoj. Lepo se zabavljaju, a uče jako korisne stvari“, dodaje Minja.

[stextbox id=”antr_file”] Postoje brojni projekti unutar Budi muško projekta, koji svi za cilj imaju smanjenje nasilja, diskriminacije i promenu položaj žena i muškaraca u društvu kroz edukaciju i transformaciju maskuliniteta. Jedan od njih je rad sa mladim Romima kroz muziku, u okviru radionice i pomoć oni stvaraju kompoziciju i tekst, koji se kasnije objavljuju. Takođe, pokrenuo se informativni i edukativni sajt Pazisex o seksualnom zdravlju, koji na slikovit i zanimljiv način uz prilagođeni rečnik približava sve pojmove mladima. Snimljen je i dokumentarni film Budi muško – menjaj pravila, koji prati 3 dečaka iz Srbije, Bosne i Hrvatske, njihove porodice i profesore i prikazuje kako na sve njih utiče Budi muško. Ne postoji veći grad u kome ne postoji Budi muško grafit, a na Trgu republike u Beogradu jedne godine se organizovao Protest članova Foruma pravih muškaraca gde su momci držali parole poput Kada mi se plače, plačem; Hoću mene prvog da spašavaju iz požara i slične kreativne poruke. Takođe, organizuju se i  godišnje Man konferencije i dodeljuju nagrade Pravi muškarac.

Ctrl + S je kampanja koja je proizašla iz projekta Budi muško, a bavi se digitalnim nasiljem. Pored radionica i predavanja, postoji i odeljak sa video radovima u kojima su poznate ličnosti sa interneta zapravo pričale o svojim nekim iskustvima u vezi sa ovim problemom. Kada se takve kampanje sprovode, ne mogu se odrediti tačni i konkretni podaci što se tiče rezultata. Međutim, odziv je bio stvarno veliki i bilo je puno pozitivnih kritika i reakcija, a nama je upravo i bio cilj podizanje javne svesti. [/stextbox]

Muskarcine predstava 2

Minja Bogavac u projekat Budi muško ušla je 2010. godine. Kao dramaturškinja i pozorišna umetnica doprinela je celokupnoj ideji spojem pozorišta sa omladinskim radom i aktivizmom. „Dugo smo učili o temi, godinama istraživali i čitali, ali i prošli kroz mnogo radionica da bismo došli do predstave Muškarčine. Bili smo jako spremni da se posvetimo tome, pa smo okupili mlade ljude sa idejom i željom da se sa nama bave dodatnim istraživanjem te teme. Otpočeli smo dugački, šestomesečni proces, koji je imao više faza. Izučavali smo temu sa njima, učili ih pozorištu, istovremeno ih podsticali da napreduju i deluju u okviru istih vrednosti i da se bore za iste stvari. Ti talentovani ljudi su postali koautori predstave nakon što su prošli sa nama proces od početka do kraja. Nije se ni očekivalo da oni imaju neki tekst niti da glume, već da razmišaljaju o nekoj temi i dele svoje stavove i iskustva. Nakon tri godine na repertoaru i 82 izvođenja mnogo vremena smo proveli zajedno, počeli da radimo i na drugim projektima sa sličnim aktivizmom. Gostovali smo i u Nemačkoj, Italiji, Švajcarskoj, Bosni, Mađarskoj, Hrvatskoj i Crnoj Gori, a po srpskim gradovima gotovo je i nemoguće nabrojati sva mesta. Došli smo do toga da oni sada svi studiraju glumu ili režiju, koji više ni nisu klinci koji nemaju veze sa pozorištem, nego da su jedna mlada i vrlo posvećena trupa.  Muškarčine su se zavrtele i sada su nezaustavljive. Predstava je počela da radi sama za sebe. Više ni mi ne zakazujemo gostovanja, već nas zovu. Na početku nismo imali takvu ambiciju što se tiče predstave, jer smo mislili da će biti pokazna predstava koja objašnjava čime se mi bavimo. Ideja je bila da dovedemo dečake da vide predstavu, da utvrde znanja i da se kroz pozorište komunicira. Međutim, doživela je mnogo dobar odziv među publikom i počela je da se dosta preporučuje. Jedino pravo zadovoljstvo može da se oseti kada se radi nešto što se voli i što je vredno, samo tada ćeš se osećati važno i ispunjeno“, zaključuje Minja.

1

[stextbox id=”antr_file”] Ovakve i slične ideje Superste podržava kroz svoj program Centrifuge, koji je namenjen organizacijama i neformalnim grupama. Sve što je potrebno je da budete kreativni i sa inicijativom da pobošljate svoju sredinu, a vašu zamisao ćemo se potruditi da ostvarimo uz finansijsku pomoć, ali i stalno mentorstvo. Više o ovom programu možete videti na: http://dkq.me/1RjQ4Lk [/stextbox]

Luka Ličina