Ciklus španskih filmova Ženski ugao prikazivaće se u Domu omladine Beograda od 10. do 12. marta, u organizaciji Instituta Servantes u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji i EU Info centrom. Ulaz je besplatan, a posetioci će imati prilike da pogledaju filmove značajnijih rediteljki iz Španije (filmovi su titlovani).

Filmovi koje su režirale žene već zauzimaju važno mesto među ostvarenjima španske kinematografije, iako je činjenica da još uvek nema mnogo žena u umetničkim i tehničkim profesijama na filmu.

Ovaj ciklus filmova španskih autorki sastavni je deo redovnog programa Instituta Servantes i nastao je iz želje da se istakne specifičnost ženske perspektive u različitim oblastima španske fimske produkcije. Upravo iz tog razloga, osim dva igrana filma, odabrana su i dva naslova koji istražuju izražajne mogućnosti dokumentarnog filma.

Španska filmska produkcija je poslednjih godina doživela drastičan pad. Uzrok tom padu pripisuje se prinudnom pregrupisanju kreativnih i produktivnih sposobnosti usled kinematografske krize savremenog društva, mada je neizostavni element ujedno i kriza u pogledu finansiranja. U tom kontekstu, ženska produkcija pretrpela je jak udarac i broj godišnjih ostvarenja značajno je opao.

Španski film gradio je svoj identitet na prostoru između filmske industrije i nezavisne produkcije koji je vremenom postao tesan. U ovim okvirima, žene su se bavile mahom kostumbrističkim temama i pričama o običnim ljudima, oblastima filma u kojima su se, istorijski gledano, uvek osećale ugodno.

Ukoliko pogledamo špansku filmsku produkciju 2014. godine, od 159 filmova registrovanih u Institutu za film (ICAA), samo 22 su realizovale žene reditelji. Primetno je i to da su iskusne rediteljke uspele da održe svoj kreativni profil. Neke od njih su se okrenule dokumentarnom filmu, što je dokaz odgovornosti koju je ovaj žanr preuzeo u prikazivanju svakodnevnih priča, što konvencionalnom filmu više ne uspeva. Tako su Ćus Gutijeres i Isijar Boljain režirale dokumentarne filmove Sakromonte. Mudraci plemena i Na tuđoj zemlji. Međutim, druge rediteljke iz te generacije takođe su stvarale filmove konvencionalne produkcije, poput Marije Ripolj, Rastrers de sandal, Tereze Pelegri, Amor en su punto, Mersedes Gaspar, Huidos ili Isabel Koišet (međunarodna produkcija) Mi otro yo.

Ipak, kako bismo dobili celovitu sliku, neizbežno je osvrnuti se na uspon dokumentarnog filma. Upravo zbog toga što su se, kroz produkciju ovog žanra u kojem se ističu društvena hronika ili dokumentarni filmovi o politici (posebno u katalonskim ostvarenjima), razvile nove rediteljke.

Program Ženski ugao predstavlja četiri ostvarenja koja oslikavaju raznovrsnost stvaralaštva ovih rediteljki. Dva igrana filma ostvarenja su već proslavljenih rediteljki koje se poigravaju temama koje pozivaju na razmišljanje o svetu adolescenata i njihovim teškoćama pri socijalizaciji. Grasija Kereheta, u filmu Petnaest godina i jedan dan, govori o tinejdžeru kog majka šalje da živi sa dedom kako bi ga izvukla iz nepovoljnog okruženja i ponudila mu dedu kao uzor. Sa druge strane, Patrisija Fereira, u svom filmu Divlja deca, ulazi u svet troje tinejdžera, njihovo školsko okruženje u kom se reflektuju problemi koje imaju u prilagođavanju zahtevima nastave, ali poteškoće u odnosu sa roditeljima.

Drugu grupu čine dva naslova koji su pravi primeri pluraliteta u trenutnoj španskoj produkciji dokumentarnih ostvarenja. Istorijskim dokumentarnim filmom Učiteljice iz doba španske Republike, Pilar Lopez oživljava trud koji su u ovom periodu uložile mlade učiteljice, sve zarad obrazovanja i obnove. Cilj junakinja ovog filma bio je unapređenje i modernizacija države koja se teško budila iz dubokog sna zaostalosti i širom rasprostranjene nepismenosti. Dokumentarni film Pošast, rediteljke Neus Baljus, predstavlja očigledan kreativni pečat (nazvan „ne-igranim“ filmom) kroz isprepletane priče različitih, svakodnevnih likova koji na kraju formiraju realan portret našeg savremenog društva.

Kompletan program događaja možete pogledati OVDE.

Izvor: Dom omladine Beograda