Počeo je kao studentski projekat koji se bavio kulturom (ne)čitanja i kao ideja da Kosančićev venac ne bude mesto za lamentiranje nad sudbinom knjiga, već mesto za čitanje. Tako je počelo, a traje od 2012. godine. ČitamЧиташ širi se kroz gradski prevoz, na trgove i škole, a autorke kažu da je sve što se čita dobro, jer to je put ka izgradnji sopstvenog čitalačkog ukusa.

„Sećam se kad smo posetili jedno odeljenje prvog razreda osnovne škole i toga koliko su ta deca zagrižena za čitanje. Dali smo im da nacrtaju omiljenu knjigu i oni su se tome posvetili kao da im je nešto najbitnije na svetu. Rekli smo im da moraju da čitaju više i oni odmah ustaju i počinju da čitaju“, priseća se Tanja Đorđević, jedna od organizatorki projekta ČitamЧиташ.

7

ČitamЧиташ nastao je kao studentski projekat 2012. godine na Filozofskom fakultetu u sklopu predmeta Projektni menadžment. „Jedan od ciljeva je bio revitalizacija nekog mesta i zaštita nasleđa, a mi smo odabrali srušenu biblioteku na Kosančićevom vencu. Ona simbolizuje stradanje, a mi smo htele da je revitalizujemo tako da više ne podseća na nešto loše, već da se vrati primarna funkcija tog mesta. Želele smo da ponovo prva asocijacija bude knjiga i sve aktivnosti u vezi sa knjigom, kao i da se podigne svest o kulturi čitanja tj. nečitanja. Zauzeli smo potpuno neelitistički stav, jer nije nam bila namera da govorimo ljudima šta treba da čitaju, nego da je poželjno čitati sve da bi mogao posle da izgradiš kritički ukus prema knjigama“, kaže Tanja i dodaje kako je projekat osmislila sa svoje tri drugarice Kristinom Grebenar, Mirjanom Jemović i Tijanom Zebić. „Poslove smo podelile prema interesovanjima – od dečijih radionica preko praktičnog organizacionog dela do kreativnog. Onda nam se pridružila moja drugarica Marina Lutovac, koja pomaže oko promocije i medija. Višnja Kisić, asistentkinja na našem fakultetu, koja je vodila predmet Menadžment u kulturi, pomogla je da se naš projekat nastavi kroz okvire udruženja Evropa Nostra Srbija. Ona je bila naša mentorka za prvi festival, nalazili smo se često i konsultovali. Dosta nam je pomogla, usmerila nas i sada već samostalno radimo i osmišljavamo“, navodi ona.

5

Prvi ČitamЧиташ festival održan je 2012. godine, a u osnovi manifestacije je razmena knjiga. „Doneseš polovnu knjigu, mi sve knjige poređamo na Kosančićevom vencu, rasporedimo tako da budu pristupačne i svaki posetilac zameni svoju knjigu za neku od izloženih. Može da izabere koju želi, jednu za jednu ili dve za dve, kako god želi“, objašnjava Tanja. Propratni program menja se svake godine, ali uvek postoji više panela i radionica posvećenih književnim temama. Uvek imamo različite  autorske sadržaje, koji su na neki način u vezi sa knjigama. Nekada su to akustični bendovi koji sami pišu tekstove, nekada horovi koji pevaju poeziju, ali takođe i poznati ljudi iz sveta kulture koji čitaju svoje omiljene delove iz knjiga i onda se razgovara o tome. Kratki sadržaji, raznovrsni i jezgroviti sa ciljem da inspirišu i motivišu na čitanje.

1

Osim festivala, ČitamЧиташ nastoji da ima i brojne propratne aktivnosti. „Prva akcija nam je bila Knjiga na pregled. Išle smo po gradskom prevozu i svakog kog vidimo da čita knjigu, mi mu priđemo, pitamo šta čita i poklonimo mu knjigu. To je dobro prolazilo, međutim shvatile smo da je malo teže pronaći nekoga kako čita u prevozu, pa smo poklanjali knjige svakome ko čita bilo gde u javnom prostoru. Zanimljiva je reakcija ljudi kada im poklonimo knjigu, koliko je ljudi željno priče o čitanju, koliko je ljudi opterećeno tim elitističkim stavovima šta treba čitati, šta se priznaje za knjigu. Iz godine u godinu se prilagođavamo posetiocima i onome što se njima dopada“. Zatim su usledile akcije po školama, pošto je ceo koncept festivala razmena knjiga, sav dodatni program bio je usmeren na to. „Kada se ide po školama, kada se sa njima razgovara, kada se sa njima komunicira posredstvom društvenih mreža, stiče se uvid šta i koliko čitaju mladi. Dolazi se do podatka koji je u suprotnosti sa onim opšteprihvaćenim stavom, a to je da tinejdžeri stvarno puno čitaju. Interesantno je da neće da priznaju tj. neće da priznaju sami sebi da je to što čitaju zapravo knjiga i kao to se ne računa. Dođemo u školu i pitamo da li čitate knjige, svi odgovore da ne čitaju. Onda neka od nas kaže kako joj je omiljena knjiga Igra prestola, a onda se svi uključe kako je to super i kako nisu znali da to može. Tada se stupa u dijalog, na osnovu njihovog ukusa znaš koje knjige možeš da im predložiš, pa se komunikacija nastavi preko društvenih mreža. To se pretvorilo u neku vrstu istraživanja, što nam je dosta olakšalo koje akcije da radimo, šta dalje da smišljamo i kako bolje da se povežemo“.

2

[stextbox id=”antr_file”] Promotivna akcija najave ovogodišnjeg festivala bilo je čitanje u javnom prostoru dve nedelje pre same manifestacije. „Okupili smo se, pozvali naše prijatelje, volontere i ljude sa društvenih mreža, pa smo svi zajedno čitali na Trgu Republike. Prilazili su nam ljudi, čitali sa nama, raspitivali se i dobili informacije o festivalu. Cilj nam je bio da najavimo festival ČitamЧиташ, ali i da inspirišemo ljude da čitaju“, ističe Tanja i dodaje kako im je dalji plan da nastave istim tempom i sa akcijama koje su sada već ustaljene i prepoznatljive. „Želimo da uključimo više ljudi u budućnosti. Već imamo stalnu postavku od 15 stalnih volontera, koji su počeli sami da osmišljavaju svoje programe na festivalu. Devojke su imale radionicu znakovnog jezika, koju su same realizovale. Naš poziv za volontere je uvek otvoren i trudimo se da prenesemo dalje ČitamЧиташ ideju“. [/stextbox]

4

Jedan vid povezivanja je sa drugim organizacijama sa sličnim ciljem i sa kojima su ostvarili saradnju. Mreža Book na primer ima tinejdžerski književni klub, koji je ČitamЧиташ prepoznao kao mnogo inspirativan i zato ih pozvao da gostuju kod njih na festivalu. Takođe, VREVA i Mikser pomogli su im u realizaciji dosta aktivnosti. Drugi vid povezivanja je sa korisnicima društvenih mreža. „Trudimo se da izaberemo najzanimljivije delove iz neke poezije ili nešto najatraktivnije iz romana, fotografišemo i na taj način pokušavamo da motivišemo ljude da pročitaju to ili bar citat do kraja. Koliko god smešno zvučalo, ali ljude zaista fotografija knjige sa kafom inspiriše da čitaju. Takođe, nastojimo da odgovorimo svakome i uspostavimo dijalog. Dešavalo se i da nam korisnici mreža šalju svoje neke pesme, pa mi objavimo. Na našoj Facebook stranici ima skoro 5000 ljudi, dok nas na Twitter i Instagram profilu prati oko njih 800. Smatram da svaka komunikacija o čitanju podstiče na čitanje“, zaključuje Tanja.

6

[stextbox id=”antr_file”] Ovakve i slične ideje Superste podržava kroz svoj program Centrifuge, koji je namenjen organizacijama i neformalnim grupama. Sve što je potrebno je da budete kreativni i sa inicijativom da pobošljate svoju sredinu, a vašu zamisao ćemo se potruditi da ostvarimo uz finansijsku pomoć, ali i stalno mentorstvo. Više o ovom programu možete videti na: http://dkq.me/1RjQ4Lk  [/stextbox]

Luka Ličina