Asocijacija mladih iz Kruševca, za svoj projekat Cool tura na Bagdali, dobila je donaciju za oživljavanje zanemarenog javnog prostora u delu grada koji nosi ime „Bagdala“. Na kraju su, tokom realizacije, dobili mnogo više od onoga što su očekivali. Evo njihove priče.

Super vam je ime, ispričajte nam priču kako je nastalo?

Već nekoliko godina se borimo za prostor i pokušavamo da rešimo nesklad između nedostatka prostora za mlade i kulturu i velikog broja neiskorišćenih i napuštenih prostora. Dakle, znamo šta hoćemo da radimo – ideja je „skuvana“, plan skovan, teren pripremljen, prijavni formular za Centrifugu popunjen, osim jednog pitanja koje se uporno preskače, jer je najkraće: Kako glasi naziv vašeg projekta?

U poslednjem trenutku, postajemo svesni toga da najkraće nije i najlakše i više nema vremena za smišljanje, promišljanje i izglasavanje. Prvo što nam pada na pamet jeste ono najočiglednije: sa jedne strane kultura se „seli“ na Bagdalu, a sa druge strane, predviđeni događaji prave jednu turu, obilazak različitih lokacija na Bagdali, a ta tura je pritom i kul(turna).

Ko vam je i kako dao na korišćenje zanemareni javni prostor Bagdala i šta je taj prostor ranije bio?

Bagdala je brdo koje predstavlja veoma važan deo Kruševca. Na njemu se nalazi mnogo toga: park, vidikovac, napušteni restoran „Bagdala“… I niko nam nije dao ništa od toga. Vlasti su pokazale dobru volju da nam dozvole da privremeno iskoristimo taj prostor za različite kulturne događaje, a mi smo rešili da ne propustimo tu priliku. Na kraju smo je propustili i najveći deo programa nije održan na Bagdali.

Kako sad to? Tokom dogovaranja, pregovaranja i nadgornjavanja, ispostavilo se da možemo mnogo više od osvajanja restorana „Bagdala“. Uspeli smo da dobijemo prostor Doma vojske u Kruševcu koji je napušten već decenijama. Nekadašnji Centar kulture koji, osim što ima veliku simboličku i emotivnu vrednost, posebno za starije Kruševljane, ima i savršenu infrastrukturu (letnju pozornicu, unutrašnju pozornicu, dvorište). Očarani smo ovim prostorom već godinama. Pokušavali smo i ranije da ga oživimo, ali sa vojnom imovinom i tako vrednim kompleksima u srcu grada to ne ide tako lako. Konačno, najidealniji od mogućih scenarija je pred nama – pruža nam se prilika da makar na kratko otključamo kapije i organizujemo bioskop, izložbe, igranke.

Jasno vam je da smo priliku iskoristili i da je katanac pao! Neiskorišćen, zanemaren, delimično ruiniran prostor postao je centar kulture na neko vreme. Dom vojske smo dobili na privremeno korišćenje od Ministarstva odbrane, a u tome je presudnu ulogu odigrao grad koji je stao iza nas. Ipak nismo u potpunosti zaboravili na Bagdalu i deo aktivnosti desio se tamo.

Da li  za vas Dom Vojske kao gradska tačka ima poseban značaj? Da li vas za to mesto vežu neke upsomene?

Dom vojske se nalazi u srcu grada. Sam prostor je prelep, sadrži najbolju letnju pozornicu u gradu, a šta se krije unutra nismo ni znali. Stalno smo prolazili pored i gledali preko ograde, ali katanac je katanac. (Ko bi se usudio da preskoči ogradu kada zna da se u neposrednoj blizini nalazi okružni zatvor?!). Ovaj objekat ima poseban, retro sentiment. Decenijama se priča o najboljim igrankama koje su se tu održavale. Nije to tek neka napuštena zgrada i zato je otključavanje privuklo veliku pažnju. Niko nije ravnodušan prošao ulicom dok su trajale projekcije filmova i izložbe. Bilo je mnogo radoznalih pogleda, priča o prošlosti, ljudi koji su sa oduševljenjem ponovo dolazili na mesto koje im je nekada bilo najdraže za izlaske. Na projekcije su dolazile bake i deke, mame i tate, klinci. U publici se našao i jedan par koji se još 1955. godine upoznao u ovom prostoru. Zbližila ih je zajednička ljubav prema plesu. Prvi teniski meč u Kruševcu odigrao se upravo na terenu koji se nalazi u okviru Doma vojske.

Šta omladina u Kruševcu radi preko dana, a šta tokom noći?

Preko dana omladina beži sa časova i predavanja na Bagdalu, a tokom noći tamo odlazi da bi izbegla buku iz kafića koji su zauzeli gradsko jezgro.

cool tura bagdala 2

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Koji to projekat i kolike pare, ako  zamislite da imate otvoren budžet, bi mogli da naprave od Kruševca grad u kome nikad neće biti dosadno i učmalo na kulturnom planu?

To je definitivno osnivanje neke vrste centra mladih, društvenog centra, centra kulture koji će mirisati na entuzijazam, dinamiku, nove kreativne snage, mlade ljude kojima je do kulture stalo. Sigurni smo da za to nije potreban ni blizu veliki budžet koliko volja i sluh svih onih koji su u poziciji da donose odluke o ovakvim stvarima. Naš najdraži način rada jeste „štaps and kanaps“.

Koje filmove gledate, šta čitate, koje slikare volite?

Ovo pitanje izazvalo je velike nemire u našim redovima. Teško je složiti se i odabrati konkretna imena kojima želimo da se ovako kolektivno predstavimo. Svi smo različiti. Volimo artističke i dokumetarne filmove, ali neki od nas zaplaču i uz holivudske melodrame. Knjige koje najčešće razmenjujemo sadrže moderne kratke priče. Čitamo Borhesa, Pintera, Karvera. Čitamo i Nabokova, Dostojevskog, Orvela, Belu Hamvaša…Volimo Šilea, Munka, Goju, obožavamo Mikroba.

Da li baš svi mladi iz Kruševca maštaju da odu u Beograd? Kako razmišljaju i šta planiraju oni koji žele da ostanu?

Mnogo Kruševljana, ne samo da mašta da ode u Beograd, već odlazi i ostaje tamo zauvek. Ipak nisu u pitanju baš svi. Nedavno je jedan sjajan momak iz naših redova, koji je dugo bio u potrazi za poslom, konačno dobio priliku da nađe stalno zaposlenje, ali u Beogradu. I bio je vrlo nesrećan zbog potencijalnog preseljenja iz grada u kome želi da bude i ostane. Priča ima srećan kraj (još jedno od gorepomenutih najidealnijih mogućih rešenja) – neočekivano se pojavila prilika za posao u Kruševcu i sada smo svi srećni i zadovoljni. A kada pričamo o tom momku, moramo da pomenemo i njegovu, ništa manje sjajnu devojku, kako se ne bi naljutila. Dok smo mi krajem leta akcijali po Kruševcu, ona je silom prilika morala da bude u Beogradu i, na njenu veliku žalost, bodrila nas samo lajkovima. Držimo joj fige i čekamo da se vrati, pa da u novim akcijama u Domu vojske, osim metlama i gitarama, mašemo i njenom diplomom. Misli i planovi usmereni su nam uglavnom ka onome što nam najviše nedostaje, a to su mesta gde kontinuirano postoje kvalitetni i zanimljivi sadržaji.