Dragan Kovačević jedan je od 10 pobednika Kluba Superste 2016 i spada među nastavnike koji veruju da informacione tehnologije i prenošenje znanja idu zajedno. Ne samo da u to veruje, on to i testira i sprovodi u okviru svoje Virtuelne učionice.

U toku je konkurs za Klub Superste, što je pravo vreme da te pitamo kako si ti došao do ove i ovakve interaktivne gramatike engleskog jezika kao svoje inovativne ideje u obrazovanju?

U sklopu master studija na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na odseku za anglistiku smo dobili zadatak da svako napravi svoju facebook stranicu ili twitter nalog kako bismo naučili da koristimo informacione tehnologije tokom predavanja engleskog jezika u školama. Želeo sam da uradim nešto više od samog zadatka koji sam dobio kao student: zakupio sam domen virtuelnaucionica.org i hosting, postavio moodle platformu za učenje i počeo da pravim interaktivne vežbe i sadržaje na sajtu. Kada sam se pojavio na fakultetu, želeo sam prvi da prezentujem svoju platformu, jer sam uložio mnogo vremena i truda u nju. Kada je profesorica videla prezentaciju pitala me je da li imam nešto protiv da kontaktira neke ljude i pokaže im šta sam napravio. Ona mi je takođe pomogla da napišem projekat Virtuelna učionica koji je na kraju odobrio i podržao Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i Superste. I tako je sve počelo…

Koliko je izazovno bilo uklopiti rad na interaktivnoj gramatici sa svakodnevnim nastavničkim radom?

Verujem da mi je iskustvo u nastavi najviše pomoglo da naučim kako da pravim kvalitetne interaktivne sadržaje (korisnici će zapravo reći da li su kvalitetni ili ne 🙂 ). Veza između svakodnevnog rada kao nastavnika engleskog jezika i virtuelne učionice je velika. Jedina razlika koju bih pomenuo je što u školi predajem engleski jezik i veoma uživam u tome, dok pri pravljenju i osmišljavanju interaktivnih sadržaja za virtuelnu učionicu, moram da priznam, uživam malo više, jer mi je uvek u glavi činjenica da ono što napravim ostaje zauvek i može da se upotrebi beskonačan broj puta. Takođe, interaktivni sadržaji mogu da budu od koristi ne samo meni i učenicima u mojoj školi, već i drugim nastavnicima i učenicima kao i svima drugima koji imaju pristup Internetu i želju da uče engleski jezik.
Koje sve veštine treba da imaš u rukavu ako praviš platformu za učenje?

Prvenstveno je neophodno poznavanje velikog broja programa, alata i programskih jezika kako bi se napravila kvalitetna platforma i interaktivni sadržaji na njoj. Za sam sajt neophodno je poznavanje jezika HTML i CSS, kao i Bootstrap framework-a. Takođe, potrebno je poznavati i osnovne principe grafičkog i veb dizajna kako bi arhitektura informacija, odnosno njihov raspored što bolje bili prilagođeni korisniku, kao i konzistentnost pri upotrebi boja, da bi se korisnik nesvesno navikao na značenje svake boje u objašnjenjima. Interaktivne vežbe su pravljene uz pomoć programa HTML, CSS i JavaScript, dok sam Flash izbegavao kako bi vežbe bile dostupne i na tabletima i telefonima.
Za sama video objašnjenja je potrebno poznavanje rada u programima za pravljenje animacija. Na kraju, potrebno je poznavati rad u programima za snimanje zvuka i programima za završnu video obradu. Pored širokog spektra znanja iz oblasti informacionih tehnologija, možda je i najbitnije poznavanje pedagoških i metodoloških načela i pravilnog načina prikazivanja interaktivnih medija. Sve gore navedene veštine mogu da se nauče ukoliko se uloži dovoljno truda i vremena, dok smatram da se osećaj za transfer znanja, odnosno metode prenošenja znanja ne može tako lako naučiti.

Sva ta znanja i veštine – kako si se borio i sa kojim izazovima da bi interaktivna gramatika ugledala svetlost dana?

Pravljenje i osmišljavanje sadržaja za projekat interaktivna gramatika engleskog jezika je ogroman posao i verovatno bi mi trebale 2-3 godine da to sve uradim sam kada uzmem u obzir svoje ostale obaveze, tako da bez pomoći saradnika na projektu ne bih uspeo sve da napravim u periodu od jedne godine. Pri osmišljavanju scenarija za video objašnjenja mi je pomogla drugarica, koleginica i odličan nastavnik engleskog jezika, Indira Janić, dok mi je pri pravljenju animacija, obrade videa i zvuka pomogao drug iz razreda još iz osnovne škole, Alen Habek. Kada su u pitanju izazovi sa kojima sam se susretao, najveću podršku sam imao od strane porodice i prijatelja, dok mi je mogućnost da upoznam sjajne mentore i ljude sa istim entuzijazmom pružio projekat Superste i ljudi koji ga predstavljaju. Mnogo je lakše da radite ono što volite, kada shvatite da super ljudi kao što su oni veruju u tvoju ideju, podržavaju je i pokušavaju da ti pomognu da je sprovedeš u delo.

Šta ti je sada u fokusu? Kako će izgledati život interaktivne gramatike nadalje?

Ne želim ovde da se zaustavim jer znam da mogu da napravim nešto još veće, korisnije i bolje. Ukoliko se bude pokazalo da nastavnici, učenici i svi ostali koji žele da nauče engleski jezik budu aktivno koristili sadržaje projekta interaktivna gramatika engleskog jezika, pokušaću da dobijem podršku i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Pokušaću da im pokažem šta je u stanju da uradi pojedinac kada poseduje odgovarajuću podršku i da ih pitam šta misle gde bi bilo naše obrazovanje kada u pitanju ne bi bio pojedinac, već tim ljudi koji bi izašao iz okvira i razmišljao unapred.

Kako ti vidiš budućnost edukacije i promene sistema obrazovanja?

Nadam se da će vremenom privatne škole i fakulteti napredovati i zaista pružati kvalitetnije obrazovanje od državnog, kao što je to slučaj u razvijenim zemljama. U državnim školama direktori su nastavnici koji nisu obučeni da budu preduzetnici u smislu da prave promene i menjaju sistem, ne zato što ne žele ili što ne znaju kako, već nikada nisu bili ohrabreni i usmeravani u tom pravcu. U privatnom sektoru imamo problem što vlasnici znaju da budu i ljudi koji nemaju veze sa obrazovanjem, pa tako nemaju pravo razumevanje šta je potrebno pružiti u nastavnom procesu i van njega kako bi se kvalitet obrazovanja podigao na viši nivo. Jednim od izuzetaka smatram Osnovnu školu “Tvrđava”, koja ima izuzetno visoke standarde, nudi kvalitetno obrazovanje, a i drugi je smatraju pozitivnim primerom.
Nadam se da će se u budućnosti ulagati više sredstava u obrazovanje kako bi se tehnologija mogla iskoristiti na takav način da pomogne učenicima da nauče nešto novo kroz praktične i interaktivne primere, a ne pasivno i samo ili uglavnom kroz teoriju. Smatram i da tehnologiju imamo po pitanju hardvera, ali da nemamo odgovarajući softver i ne ulažemo dovoljno u obuke nastavnika koji bi tu tehnologiju upotrebljavali u nastavnom procesu. Takođe, ako se inovativni ljudi iz prosvete ne udruže, vremenom će nastati mnogo različitih lokacija na internetu koje će imati tu i tamo kvalitetne sadržaje, a čiji potencijal po mom mišljenju neće biti dovoljno iskorišćen, jer ih neće koristiti dovoljan broj ljudi. Umesto da rasipamo energiju, vreme, trud i novac odvojeno, kada bismo svi radili na jednom velikom projektu unapređenja obrazovanja zajedno, imali bismo sve te korisne i zanimljive sadržaje na jednom mestu, dostupne i vidljive svima. Nadam se da će do toga jednog dana doći, a prvi korak je pronaći takve nastavnike i okupiti ih na jednom mestu.