Trag fondacija pokrenula je forum za Zelene ideje u partnerstvu sa Fondom braće Rokfeler i Erste Bankom. Ovogodišnji konkurs otvoren je do 2.maja. Kako bismo vas inspirisali, razgovarali smo sa proslogodišnjem dobitnikom nagrade Dejanom Mitićem iz Udruženja za lokalni razvoj Kamenica.

1. Često govorimo o tome da nam u mnogim oblastima nedostaje sistem, a opet imamo primere da se i bez sistema može uraditi mnogo kada ima entuzijazma. Šta pokreće ljude okupljene u Udruženju za lokalni razvoj Kamenica?

Udruženje Kamenica je izvorna građanska inicijativa ili kako se to danas moderno kaže “grassroots” organizacija, osnovana 2008. godine, kao građanski refleks na nepovoljno socio-ekonomsko stanje naših lokalnih zajednica (Grad Niš sa ruralnim zaleđem). Razloga za akciju je bilo puno ali bih mogao da izdvojim dva osnovna “okidača”

Okidač br.1: Razvojna politika Brojna su strateška dokumenta koja “identifikuju” našu teritoriju kao idealnu za razvoj soft preduzetništva (stari zanati, suveniri, hrana i piće, agro, eko, etno i adrenalin turizam…) ali se nakon strateške identifikacije nije otišlo ni korak dalje. Nedoslednost razvojnih politika u ovom pravcu i nekompetentnost njenih lokalnih nosilaca za koje je ruralni razvoj = razvoju poljoprivrede, rezultovao je činjenicom da je koncept integralnog ruralnog razvoja (koji podrazumeva i podršku razvoju preduzetničkih veština, prerađivačkih kapaciteta i usluga na selu) stavljen pod hipoteku razvoja primarne poljoprivrede. Rezultati ove politike su vidljivi na svakom koraku – mi ništa novo nismo naučili poslednjih 20 godina. Još gore od toga, počeli smo čak i da zaboravljamo naše tradicionalne veštine.  Razvoj primarne poljoprivredne proizvodnje na kome se toliko insistira kod nas,  uglavnom rezultira tržišnim viškovima koji se bez adekvatnih znanja i resursa za preradu ili skladištenje na kraju prodaju u bescenje.

Okidač br.2: Položaj mladih – Ruralni mladi nisu zainteresovani za visoko radno intenzivnu a nisko produktivnu poljoprivrednu proizvodnju. Njihovo bavljenje poljoprivredom danas se može najlakše okarakterisati ako kažemo da ono olakšava pristup hrani ali ne i pristup novcu. Istovremeno, ova grupa mladih konstantno prolazi “ispod radara” standardnih modela omladinske politike i podrške zbog čega većina njih pripada tzv. NEET kategoriji (Not in Employment Education or Tranining). Oni su socijalno izolovani i bez kompetencija da se uključe u socijalni život svojih zajednica ukoliko bi to nekad poželeli. Veoma često mogu se pronaći u srcu različitih ekstremizama.

13051758_500264053495283_8314955645094375972_n

2. Trag fondacija i Erste Banka podržavaju Zelene ideje, a vi ste često okruženi upravo zelenilom. Kako je izgledao put do obnove kućica za boravak u prirodi? Šta danas tamo očekuje izletnike?

Naša ideja o formiranju Eko kampa koji će funkcionisati istovremeno po principima socijalnog predzetništva postala je izvodljiva zapravo tek uz podršku Erste Banke i Trag fondacije. Skoro dve godine su trajale analize i pripreme za preuzimanje nekadašnjeg kampa za odmor i rekreaciju “socijalističkog radnog naroda”. Ovaj kamp ima 21 drvenu kućicu sa čak sto ležajeva, sportske terene i dva mala ski lifta, raspolaže javnom rasvetom, ima sopstveni sistem za vodosnabdevanje i kanalizaciju sa filterom za otpadne vode. Nakon pobede na nacionalnom nivou, pobedili smo sa našom idejom i na balkanskom takmičenju što nam je donelo dodatna sredstva. Sva sredstva ulažemo u materjale dok radove izvode naši volonteri. Zahvaljujući tome, preko 60% kampa će biti operativno već za 01. maj a mi smo primili i prve rezervacije. Sav naš prihod će u prvoj fazi biti usmeren na dalje opremanje kampa, dok će u skorijoj budućnosti biti razvijeni programi za besplatan ili subvencionisani boravak mladih. Planiramo razvoj start up summer kampova za mlade iz tzv. NEET kategorije koji bi im ponudio co-working i co-living iskustva koja su neophodna za njihovu uspešnu socijalnu integraciju. Razmišljamo i o specijalizovanim kampovima za studente građevine tokom kojih bi oni za nas napravili bazu seoskih kuća i ekonomskih objekata u moravskom stilu, za studente turizma koji bi pomogli u promociji lokalnih znamenitosti i sl.

13007204_500264413495247_4039336325494841392_n

3. Mislite li da je upravo povratak prirodi put do kovanice koju često koristimo, put do održivog razvoja? Šta to za vas znači?

Priroda, tišina i vatra, raspolažu iskonskom energijom koja svakog od nas može da natera da preispita svoju brzinu i pravac. Dovoljan je samo jedan vikend kod nas u šumi, da se okupate u čistoj planinskoj reci ili nekom od toplih izvora ili da vidite prelepe pećinske ukrase za čije je stvaranje prirodi bilo potrebno nekoliko miliona godina, kako bi prodrli u suštinu održivosti.