Mape nevidljivog Balkana su kolekcija mikropriča – prozor u istoriju, kulturu i kuriozitete Balkana. Mape su način da dođete do priča koje nema u turističkim vodičima i onlajn sadržajima za 10 stvari koje morate da vidite u nekom gradu. Pitali smo ekipu Mapa da nam ispričaju svoj put od turista do putnika i razvoja Mapa.

Kako ste došli do ideje da nevidljivo učinite vidljivim?

Svi mi se i privatno bavimo stvarima koje podrazumevaju istraživački rad, a samim tim i puno čitanja. Negde smo i pre ideje o Mapama bili svesni da postoje razne izuzetno interesantne priče, koje vredi preneti ili prepričati, jer nisu opštepoznate, a sa Mapama se za to pojavio i prostor.

Kako izgleda rad na ovom kartografskom vodiču? Ko su ljudi koji vam šalju priče i koji je njihov motiv?

Izgleda tako što mnogo vremena provodimo guglajući, čitajući, prekucavajući i adaptirajući materijal; podrazumeva rad sa literaturom, gledanje filmova, preslušavanje raznog audio-materijala, ogromne mejlove i, uopšte, mnogo kopanja, a onda brušenje do prijemčive forme.  Ljudi koji nam šalju priče su i sami strastveni ljubitelji što književnosti, što istorije, što bizarnih podataka koje inače ne bismo znali gde da smestimo – sad sve to može na Mape.

Zbog čega je ono što Mape nevidljivog Balkana promovišu značajnije od onoga što je vidljivo? Na koji način ovakva putovanja utiču na nas, menjaju nas na bolje?

Nevidljivo nije nužno značajnije od onoga što je vidljivo, ali Mape nas čine osetljivijim za primećivanje,  posmatranje, slušanje. Ako zagrebemo dublje, otvaraju nas u konkretnim pravcima, golicaju nam uspavana interesovanja ili nas inspirišu da razvijemo nova. To je važno pre svega na individualnom planu, a uz kritičnu masu, može postati relevatno i na društvenom – utopistički, Mape, i šetnje i putovanja sa njima, zaista od nas prave bolje ljude, time što nas teraju da po sebi kopamo, i postajemo bolje i korisnije verzije sebe; a to može samo kontinuiranim izletima spolja i unutra – u gradove, i u sebe same

Od ideje do realizacije – koji je najveći uspeh do sada, a šta je tek u planu?

Najveći uspeh na planu sadržaja je što smo uspeli napraviti neku vrstu forme – što je sajt i aplikacija, koja još uvek nije do kraja definisana, ali jeste okvir za plasiranje priča, koji će moći još neko vreme da funkcioniše. Vremenom će se, nadamo se, ta forma postati konkretnija, prepoznatljivija, i uopšte – bolja.

Takođe, sjajno je videti ljude na stranici koji komentarišu i raduju se natpisima i prizorima iz sopstvenih zemalja – Balkan nije samo mračan, a stranica je dokaz da može biti itekako zabavan. U planu je lansiranje audio-verzija i engleske verzije priča; a kasnije i izrada narativnih šetačkih ruta, kada bude prikupljen kritičan broj tačaka u gradovima.