Milan Petrović je idejni tvorac Vučila, onlajn igrice kroz koju možeš da naučiš pravopis a da se pritom super zabaviš, a ujedno je i jedan od pobednika #superste Centrifuge 2016. Prošlo je skoro godinu dana od nagrade, izbačena je prva verzija igrice i vreme nam je bilo da gvirnemo u Milanov um još jednom i vidimo šta se kuva.

Ali prvo smo morali da se podsetimo početaka – nastajanja Vučila i portala Nauči.me.

Samo profesori sprskog jezika znaju koliko je teško nekoga naučiti pravopis. Malo je vremena na času koje možemo da posvetimo samo tome, a naš srpski pravopis ne može se pohvaliti time da je baš jednostavan. U poslednje vreme sve češće pišemo: poruke, mejlovi, društvene mreže, a svi znamo ili strepimo da nas s druge strane neko ocenjuje prema tome koliko smo “pismeni”. Pravopis ne poznajemo dovoljno, ali jedni druge rado prema njemu ocenjujemo. 

Klincima 21. veka potrebno je više od table i krede, više od testa – oni su spremni za inovaciju. Mi smo ponudili Vučila – igricu u koju smo pokušali da stavimo sve svoje znanje jezika, metodike, dizajna i animacije, programiranja, gejmifikacije. Kada nam je Superste ukazao poverenje, to je za nas bio početak avanture koja se pretvorila u širu inicijativu, u organizaciju “Nauči me” koja sada želi da stvara i promoviše inovativna rešenja u obrazovanju i da pomogne mladima da nauče da uče i kroz koju smo u međuvremenu pokrenuli još 5 novih projekata i vredno radili na tome da Vučila pripremimo za sve one kojima treba pomoć da uvežbaju pravopis srpskog jezika.

 

Zašto je Vučilo tako poseban?

Vučilo je proizvod vere da nam svima treba novo i drugačije obrazovanje.

Mi smo, kao i mnogi pre nas, primetili da i nastavnici i učenici u velikom broju imaju mobilni telefon, ali ga ne koriste na pravi način. Profesor piše po tabli primere iz pravopisa dok učenici gledaju u telefon! Korišćenje telefona i mobilnih aplikacija nije nova praksa u svetu, ali kod nas nema baš puno slučajeva u kojima je neko napravio aplikaciju koju možete uneti u učionicu ili učiti igrajući se kod kuće. Vučilo je besplatan i dostupan svakome ko ga potraži na Android ili iOS tržištu aplikacija. Ima tu još mnogo ideja koje bismo želeli da unesemo, mnogo toga što je verovatno moglo bolje, ali ovo radi i lepo je. Hajde da vidimo koliko će se svideti učenicima, nastavnicima, roditeljima. Ako oni to počnu da koriste, mi ne odustajemo, borićemo se, naći ćemo načina i otvoriti novo poglavlje u Dolini magičnih reči. Ovo je jedna zajednička priča velikog broja nastavnika, učenika, stručnjaka i laika koji su stali rame uz rame iza jedne ideje. 

Od ideje do aplikacije trnovit je put?

Svaka igra je čudo, od najjednostavnije do najkompleksnije i uopšte je nije lako napraviti. Rad na Vučilu bio je jedno jedinstveno i novo iskustvo za sve nas. Osim našeg programera Aleksandra Ilića i Kernel Laba i Dragana Ignjatovića koji je radio na gejm dizajnu niko od nas nikada nije pravio igricu. Kada radiš nešto što nikada pre nisi radio, najveći prijatelj ti je strpljenje. Imali smo pre svega veliku sreću jer smo imali tim. Na svakom koraku bilo je izazova: od ličnih izazova, sumnje da li sve to uopšte ima smisla, da li će to ljudi prihvatiti, sve do jako konkretnih problema. Ali radije bih da govorimo o ljudima: o Aleksandru Iliću iz Kernel Laba koji je bio jedini programer na projektu, koji je verovao u ideju i istrpeo naš proces učenja i stalno eksperimentisanje; o Draganu Ignjatoviću koji je do kraja vredno radio na tome da svaki detalj izgleda što bolje i koji je osmislio mehaniku igre; o Jeleni Dumić koja je uz pomoć nas starijih kolega, moju i Marijana Mišića, napravila odličnu listu primera; o Slavku Iliću koji je radio na promociji i Slavku Tepavčeviću koji je napravio veb-sajt. Dugujemo veliko hvala celom Superste timu i celoj četi mentora koji su nas učili, držali za ruku, i pažljivo pratili svaki naš korak. Često je izgledalo kao da idemo korak napred, nazad dva: uradiš pola, pa shvatiš da nisi na sve mislio, da nisi sve isplanirao; daš nekome da testira pa ti ukažu na nešto očigledno što si prevideo. Na ovom zarezu koji smo zajedno stavili, svi smo se bolje upoznali radeći zajedno i mnogo toga naučili. I svaki kamen na koji smo se spotakli postao je deo tog iskustva.

I šta sad?

Čekamo objavljivanje aplikacije za ioS korisnike, radimo punom parom i pripremamo se za promociju. Vreme je da vidimo da li sve ovo nekome znači. Ovakvoj inovaciji potrebni su ambasadori – učenici, nastavnici i roditelji koji će priču pogurati dalje. Na sajtu vucilo.rs i na Fejsbuk stranici projekta, pokrećemo inicijativu i pozivamo ljude da doniraju i tako podrže dalji razvoj aplikacije.