Nina Milenković, danas studentkinja psihologije i pobednica Kluba Superste za 2015. godinu, bila je nekada jedina devojčica među više od 50 dečaka na treninzima streličarstva. I tokom godina je mnogo razmišljala o tome zašto nije bilo i nema više njenih vršnjakinja u sportu, a onda je rešila da to promeni. Morali smo da saznamo zašto je rešila da menja percepciju o ženama u sportu i kako to radi.

Od svoje dvanaeste godine bavila sam se streličarstvom, bila državni prvak i mnogo truda, rada i vremena sam ulagala u sport. Zahvaljujući gađanju stekla sam radnu naviku, mnogo prijatelja i samopouzdanje. Sport mi je oduvek bio način da iskažem sebe i da testiram svoje limite. Upravo zbog toga što sam na svojoj koži osetila kako je kada se za nešto boriš, kada uspeš u tome i kada neprestano sebi postavljaš nove granice i uspešno ih prevazilaziš, shvatila sam da je potrebno da takvo svoje iskustvo prenesem i ostalim devojčicama, devojkama i ženama. Prema online istraživanju koje smo sproveli u okviru projekta „OPAžene za osnaŽENE!“ samo je 30% devojaka odgovorilo afirmativno na pitanje da li se trenutno bavi sportom. Različita istraživanja u svetu i Evropi govore o tome kako je ogromna razlika u broju devojčica koje se bave fizičkom aktivnošću i dečaka. Želja da prenesem sopstveno iskustvo u sportu i veliki jaz između devojaka i momaka u sportu naveo me je da osmislim kampanju koja će se baviti promocijom sporta i fizičke aktivnosti među devojčicama, devojkama i ženama i osnažiti ih da budu bolje u ostalim sferama života.

Promena percepcije nije lak zadatak, kako si krenula da ga ostvaruješ?

Kampanja „OPAžene za osnaŽENE!“ kreira promenu među devojkama time što im ukazuje na pozitivne primere iz naše lokalne zajednice. Kroz kampanju promovišemo mlade devojke spotistkinje koje nisu odustale od sporta, već se njime i dalje aktivno bave. Takođe, kroz video „Stereotip nije moj t®ip“ bavili smo se predrasudama i stereotipima koji su prisutni u našoj zajednici prema devojčicama u sportu i time ukazali na problem, ali sa druge strane smo i osnažili devojčice, devojke i žene da nastave da se bave sportom i da ne odustaju, kao i one koje se ne bave fizičkom aktivnošću, da je u redu da probaju da se bave sportom bez obzira na godine ili sport. Organizovali smo i tribinu „Afirmacija devojaka i žena u sportu i značaj sporta za pravilan razvoj“ i prateći debatni turnir. Na tribini se razgovaralo o aktuelnim temama vezanim za sport i devojke kao i o razlozima zašto se devojke ne bave sportom u toj meri kao dečaci, i koji su to razlozi zbog kojih prestaju, kao i o rešenjima ovog problema.

 

 Kada se počelo sa realizacijom projekta, zajednica je pokazala veliko interesovanje za ovaj problem, tako da nije bilo velikih teškoća, a one sa kojima sam se susrela (a zaista su bile neznatne) rešila sam uz pomoć Košarkaškog saveza grada Niša, koji je za sve vreme trajanja projekta pružio izuzetnu podršku. Pre toga, na samim počecima, rad sa mentorima na Projektnoj klinici u okviru Kluba Superste mi je bio najznačajnije iskustvo – oni su mi pomogli kako da na pravi način sagledam svoju ideju i dođem do najboljih rešenja za realizaciju kampanje. Kampanju je podržao i veliki broj naših uspešnih sportistkinja poput Anastazije Đoković, Romane Caran, Marije Ljubinković, Sandre Zekić, Ljubice Trutić, Ljubice Kecman.

OpaŽENE su samo deo većeg kolača promene koju praviš – šta je sledeće na meniju? Koje te izazovi na tom putu očekuju?

Sledeći korak je organizovanje besplatnih treninga za devojčice i sklapanje saradnje sa sportskim klubovima grada Niša, kao i sprovođenje detaljnog istraživanja broja devojčica i devojaka koje se bave sportom na teritoriji grada Niša. Takođe, u planu je organizovanje seminara za devojčice i njihovo informisanje o značaju fizičke aktivnosti za pravilan rast i razvoj.

Međutim, to nije dovoljno, potrebna je sistemska promena. Seminari i besplatni treninzi nisu dovoljni da se napravi suštinska promena, oni su svakako početak i korak napred ka tome, ali da bismo živeli u zdravijoj sredini, svakako je potrebno da fizičko vaspitanje postane podjednako važan predmet kao i matematika ili srpski jezik. Da bismo imali više uspeha u školi i životu uopšte potrebno je da budemo fizički aktivni. A nema boljeg mesta za stvaranje ovakvih uverenja od škole.

A da bi devojke i žene imale svoje mesto u sportu takođe su potrebne promene na više nivoa.  Žene su zaista premalo zastupljene, s manje članica pre svega u federacijama, a zatim i u klubovima i klubskim upravama, s manje sportiskinja na vrhunskom nivou i s manje učesnica na sportskim događajima koji se smatraju najvažnijima. Stoga one dobijaju manje medijske pažnje za razliku od muškaraca. Osim Olimpijskih igara i određenih drugih sportskih susreta ili događaja s neuobičajeno visokom stepenom participacije žena, one jedva da se mogu videti u televizijskim prenosima sporta, jedino u tradicionalnim oblastima kao što su klizanje i gimnastika.  U online istraživanju koje sam sprovela veliki broj devojaka koje su učestvovale je napisao da je jedan od osnovnih razloga zašto se devojke ne bave sportom i taj što se sportovi dele na muške i ženske, i zbog toga devojke ne žele da ljudi imaju predrasude prema njima ako se bave „muškim“ sportom.