Miloš i Dina, oboje aktivni i strastveni biciklisti, tokom mnogobrojnih vožnji uvideli su koje su najveće prepreke jednom uvežbanom biciklisti, a onda su odlučili da tu priču prošire na čitav Beograd i da zagađenom gradu donesu najbolji lek.

Miloš je drumski biciklista i dugoprugaški trkač, a Dina nastavlja i dugu porodičnu tradiciju, jer joj je deda upravo čuveni Radoš Čubrić, jugoslovenski biciklista, reprezentativac i olimpijac.

Njih dvoje krenuli su sa puno entuzijazma i dobre energije da istražuju do sada im nepoznati teren – kreiranje aplikacije, backend deo i frontend deo, terensko istraživanje. U šali kažu da su kroz čitav proces prošli i mini kurs programiranja za početnike, jer u samom početku nisu imali nikakva programerska znanja. Pored toga, imali su poteškoće i u pribavljanju podataka za lokacije koje su im potrebne na mapi, i onda su morali ručno da unose podatke. Sakupljali su podatke i vozeći se po Beogradu, tako da je to bio pravi sudar „pešačke metode“ i programerskih izazova u jednoj aplikaciji. Ono što bi poručili budućim Supersteovcima je samo bez panike i samouvereno, postoji milion načina da se ideja realizuje i ništa nije kraj!

pedA                        pedaliranje 1

Iako je aplikacija ugledala svetlost dana pre nešto manje od mesec dana, zajednica ju je iskreno podržala i već im je stiglo puno komentara, sugestija i pitanja da li će sve ovo proširiti i na teritoriju cele Srbije, Crne Gore, Bosne i Hrvatske. Trenutno rade na tome da aplikaciju prilagode i IOS telefonima.

Staze prilagođene za vožnju bicikla kojih ima veoma malo, vozači automobila koji nemaju razumevanja za bicikliste, zapravo malo mesta na kojima bicikl može sigurno da se parkira, previsoki ivičnjaci samo od neki od problema sa kojima se jedan prosečan biciklista svakodnevno susreće. Kada im niko nije odgovarao za tražene podatke koje bi stavili na mapu, Miloš je rekao: “Ma batali – ovo ćemo sami” (Miloš je i diplomirani arhitekta!), i krenuo danima da obilazi Beograd prikupljajući podatke. Zamislite da neko prođe ceo Beograd tražeći česme na kojima bi biciklisti mogli da se okrepe u toku vožnje. Međutim, jako prijatno iznenađenje bilo je kada su videli da čak i ljudi koji nisu iz Beograda zakazuju vožnje. Superste je za njih bio od krucijalne važnosti, osnažujući proces učenja o realizaciji ideje, ali i o njima samima.

Webp.net-compress-image

Naučili su vredne tehnike o vođenju projekata – ali ovaj proces ih je motivisao da uče dalje i da unapređuju, kako svoja znanja, tako i ovaj projekat, za čiju im je realizaciju bilo potrebno oko godinu i po dana. Ovakva aplikacija ne postoji nigde u svetu; kako sami kažu – sesti i bez znanja programiranja izmeriti ceo Beograd i sve to staviti na jedno mesto ili je ludost ili neverovatan entuzijazam. U ostalim zemljama Evrope, posebno u zemljama kao što su Danska, Holandija, Nemačka, bicikl je deo kulture i dvocifrena je brojka procenta stanovništva koje ga kao prevozno sredstvo koristi, dok je u Beogradu to 1-2 posto. Bicikl je mnogo jednostavniji, poboljšava zdravlje, nema razmišljanja o parking mestu, uči nas izdržljivosti i ne zagađuje okolinu.

Zvuči kao opšte mesto, ali je alarmirajuća stvarnost – drugu planetu nemamo, a ako će ovu našu bar malo sačuvati to što ćemo nekad na posao otići bajsom, onda nema izgovora.

Bicikl u ruke i Pedaliranje aplikaciju na telefon!

ped2

Autorka teksta: Viktorija Ćosić, pobednica Kluba Superste