Kol’ko košta kič?
Kol’ko košta kič?
1287
Faza programa: Finale Centrifuge
Naziv tima
"Teatar pod stečajem "
Oblast projekta
Umetnost
Projekat u 250 reči
Teatar pod stečajem je glumačka trupa koja je odlučila da uradi predstavu i iskoristi rijaliti formu kao “kič” koji će finansirati kulturu.
Odabrali smo tekst “Hodnik”, slovenačkog pisca Matjaža Zupančiča koja se bavi fenomenom rijaliti programa na kritički način.

Ovaj društveno angažovani tekst otvara pitanje za koliko novca je čovek spreman da proda svoje dostojanstvo.

Predstavu želimo da izmestimo iz institucionalnog pozorišta i pokušamo da je smestimo u autentičan prostor rijalitija.

Želimo da ovaj projekat bude eksperiment iz kojeg bismo saznali da li i koliko predstava koja otvoreno koristi kič može da finansira kulturu.
Šta ovaj projekat čini jedinstvenim Superste projektom
Jedinstveni smo po tome sto kič i šund, kao i realne rijaliti takmičare, koristimo kao promociju i reklamu da pozovemo publiku na predstavu koja kritikuje pojavu kiča i šunda.

Vodeći se činjenicom da u Francuskoj postoji porez na kič želimo da karta koju gledaoci kupe bude naš svojevrsni ”porez” koji će održavati našu predstavu i finansirati dalje projekte u okviru naše trupe.
"Zato što smo verovali u sebe, ostvarili smo… "
Voleli bismo da Vam ispričamo priču koja je važna za samo okupljanje trupe “Teatar pod stečajem”. Na početku formulara smo rekli da su nas okupile iste ideje. Pre nekoliko godina, nekoliko članova naše trupe došlo je na ideju da napravi dečiji pozorišni festival. Nakon mnogo bezuspešnih pokušaja da pribave novac za festival, odlučili su da naprave isti za nula dinara. Koncept festivala bio je da se u 5 dana odigra 5 besplatnih dečijih predstava a da deca pre svake predstave mogu da učestvuju u edukativnim radionicama na različite teme. Osim toga, okupili su i grupu mladih slikara, vajara i kreativnih zanatlija koji su imali priliku da izlažu svoje radove, kao i mlade muzičare koji su nakon predstava imali svoj program.U nedostatku finansijskih sredstava kontaktirali su kolege i prijatelje koji bi im izašli u susret i odigrali predstave besplatno. Te kolege su sada članovi ove zajedničke trupe. Do poslednjeg trenutka nismo znali da li će festival moći da se održi ali smo jakom voljom i verom u projekat uspeli da realizujemo ideju. U toku organizacije i priprema za festival suočili smo se sa gomilom problema: do samog početka festivala osvetljenje za scenu je bilo pod znakom pitanja, shvatili smo da u centru ne postoje stolice (za koje su nam rekli da su tamo) koje bismo koristili za obavljanje radionica, tako da smo iste pravili i nabavljali dve noći pred početak festivala. U prostoriji u kojoj bi muzičari nastupali zatičemo šut i djubre i shvatamo da prostorija više liči na gradilište nego na koncertni prostor. Tog trenutka postajemo i čistači i 3 dana se bavimo osposobljavanjem prostora za koncert. Što znači da kasnimo sa ostalom organizacijom. Nakon svih ovih problema konačno dolazi dan festivala. Sat vremena je do otvaranja. U tom trenutku kreće provala oblaka koja nas odmah okuplja oko digitalne opreme koja se nalazi u dvorištu. Rešavamo problem sa opremom i privremeno je vraćamo u centar. Kada smo mislili da je našim mukama došao kraj i da festival može da počne kroz vrata centra za kulturu kreće vodopad koji nadire ka prostorijama centra. U tom trenutku svi skidamo svečane toalete i bacamo se na izbacivanje vode iz centra, kao i na rešavanje problema sa slivnikom koji je baš u tom trenutku, zamislite, zapušen. Petnaest minuta je do otvaranja festivala. Nekom ludom srećom uspevamo da rešimo i taj problem i vraćamo se u svoje toalete, praveći se da se ništa nije dogodilo. Otvaranje, kao i ceo festival narednih dana, protiče besprekorno. Sada nam je to veliko iskustvo i anegdota koje se rado sećamo jer smo zahvaljujući tom dogadjaju sada spremni i sposobni za veće i odgovornije projekte.


Da bi podržao/podržala projekat moraš da se uloguješ!
Diskusije
Trenutno nema aktivnih diskusija