Muzej plesa
Muzej plesa
516
Faza programa: Finale Centrifuge
Naziv tima
Muzej plesa
Oblast projekta
Umetnost
Projekat u 250 reči
„Muzej plesa“ je projekat edukacije dece i mladih o savremenom plesu. Podrazumeva upoznavanje dece i mladih sa razvojem plesne umetnosti 20. veka i savremenog plesa danas. Projekat se sastoji od 2 osnovne aktivnosti: Participativne plesne instalacije „Muzej plesa“ i edukativnih radionica. Obe aktivnosti traju 3 dana. Projekat je usmeren na decu i mlade širom Srbije koji u svojim mestima nemaju mogućnost da često ili uopšte posećuju plesna i pozorišna događanja i učestvuju u njima. Projekat se izvodi u kulturnim centrima i umetničkim organizacijama iz Užica, Bele Palanke, Kragujevca i Kikinde sa kojima smo ostvarili saradnju i koji će ugostiti “Muzej plesa”. Prva aktivnost projekta „Muzej plesa” predstavlja plesnu participativnu prostornu instalaciju. Primerena je za decu od 3 do 7 godina. Stvorena je u sklopu regionalnog projekta Generator realizovanog 2015, a naišla je na pozitivne reakcije dece, vaspitača i roditelja u čitavom regionu. Instalacija se sastoji od nekoliko prostorija poput malog muzeja. Pored toga što edukuje instalacija komunicira sa publikom drugačije od klasične dramske ili plesne predstave jer deca dobijaju mogućnost da uđu i istražuju prostore koje su, kao i aktivnosti u njima, kreirali umetnici okupljeni na projektu “Muzej plesa”. Druga aktivnost predstavlja dve dvočasovne radionice namenjene deci uzrasta od 10 do 18 godina. Sastoje se iz teorijskog dela (predavanje i video prikaz primera plesnog stvaralaštva u poslednjih 100 godina), kao i praktičnog dela (participativne laboratorije plesa u kojoj kroz pokret razmenjujemo svoja razmišljanja o plesu i koreografiji).
Šta ovaj projekat čini jedinstvenim Superste projektom
Projekat komunicira sa decom i mladima putem savremene umetnosti i predstavlja iskorak ka potrebama dece i mladih i most ka savremenosti koja često izostaje nerazvijenom kulturnom politikom i prikazivanjem pretežno komercijalnih sadržaja. Projekat je usmeren na lokalne zajednice Srbije odakle dolaze generacije koje vape za prilikama da upoznaju nove forme izražavanja jer pristup istim nemaju. Edukativno umetnički pristup koji čini aktivnosti projekta je već dokazan kao uspešan ne samo regionalno već i u Evropi. Metodologija u radionicama delimično je preuzeta od Centra za razvoj koreografije iz Tuluza koji nam je, u saradnji sa Francuskim institutom, ustupio na korišćenje i ilustrovane knjižice o plesu namenjene polaznicima radionica. Projekat utiče na stvaranje slobodnih, kreativnih, inovativnih i ka istraživanju usmerenih pojedinaca. U “Muzeju plesa” deca i mladi su sami aktivni učesnici koji izražavaju svoje mišljenje, istražuju, plešu bez prethodnog nametanja forme i učenja zadatih pokreta. Projekat “Muzej plesa” je dobio podršku Ministarstva kulture i informisanja na ovogodišnjem konkursu u oblasti Kulturne delatnosti dece i za decu i mlade.
"Zato što smo verovali u sebe, ostvarili smo… "
Kada si spremna staješ negde sasvim napred, ne baš na sredinu i uvek malo levo ili malo desno. Nameštaš stopala, osetiš kako bosa u potpunosti dodiruju pod. Savijaš kolena, blago stežeš stomak i povlačiš lopatice na dole. Gledam ispred sebe. Gledaš… daleko tvoj pogled, na svom putu prodire kroz prepreke na koje nailazi, gledaš toliko daleko da možeš da vidiš sebe kako stojiš ovde. Sada. Gledam i čekam trenutak početka. Udišem svoju spremnost i sa njom sve mirise koje je sačuvalo ovo. Mirise prisustva svih onih koji su tu pored mene sada i onih sa kojima sam stajala ovde ranije. Spremnost mog uma, mog vrata, kičme, karlice, butnih mišića, mojih stopala. Tvojih šaka, laktova, očiju. Spremnost mojih stopala da naprave korak. Spremnost prostora iza grudne kosti I između mojih rebara. Tako izgleda početak sna. Tako izgleda početak sna koji nema kraj. Tako izgleda početak sna koji nema kraj već bezbrojne početke. Moj san. Naša stvarnost. Koliko ljudi može ovako uporno da sanja? Svi koji se usude? Iznova i iznova. Uvek stojim tu. Ne sama. Sa svojim prijateljima. Godinama ispočetka. Godinama znam, kao i prvog dana da mi je mesto ovde, dok osećam hladnoću poda na svojim stopalima, pre nego što stegnem stomak i spustim lopatice. Znam da smo tu. Svi. Svi mi. Prvi korak i svaki naredni. Prva misao o pokretu, o kretanju. Reč i objašnjenje. Promišljanje. Svaki put kada stanem. Gde god to bilo. Znam da mogu dalje. Poštovani, Sve što vam se desilo do sada, a tiče se plesa bilo je zato što ste verovali u sebe i u ljude koji su bili pored vas. Ples, kretanje kao zadovoljstvo, otkrivanje granica do kojih možete da se vrtite ili skačete. Vaše prvo fizičko sećanje o plesu je osećaj da rastete, kao da ste veći, da postojite i van granica svog tela. Bilo je to iskustvo transa, meditacije u pokretu, samo što to tada niste znali. Zatvorili biste se u sobu i plesali, nekada uz muziku, nekad bez nje ili bez obzira na nju. Onda ste videli razne primere toga na televiziji - snimke poznatih baletskih predstava, a najviše mjuzikala iz 1960-tih koje ste obožavali. Oponašali ste ih i shvatili da to što radite želite da prezentujete, a žrtve – gledaoci bili su članovi vaše uže i šire familije. Igrali ste folklor, objektivno plesali biste bilo šta, ali mami i tati valjda baletska škola nije pala na pamet, a mama je nekada i sama đuskala u KUD-u, pa su valjda pomislili da je to lepo: putovanja, druženja… Bilo je tu kasnije i nekih studija modernog i sportskog plesa, džez baleta. A da, bili ste debelo dete i prvo ste trenirali plivanje. Folklor vam je na neki način, makar u vašoj desetogodišnjoj glavi pomagao da smršate, a onda da imate dovoljno snage i kondicije da pobedite na školskom krosu. Ipak to nije bilo dovoljno. Jednom kada ste shvatili kako funkcioniše politika društva, politika, politika… a u isto vreme da vam postaje dosadno i u ulozi koreografa, jer realno, kakav god koreograf bili svi oko vas uvek i zauvek moraju u svojoj igri da poštuju norme tradicionalne igre, morali ste da prestanete. Onda ste otišli na flamenco u nekoj mesnoj zajednici na Novom Beogradu. Brzo ste kapirali, a sa vama u grupi je bila jedna devojka koja vam je ispričala kako se u KPGT-u dešavaju neke radionice. Od tih radionica do danas prošlo je 15 godina i sve se menjalo, dosta brzo i nepredvidivo, jedina konstanta bila je da verujete da ćete se uvek, na neki način baviti plesom, da će on biti uzrok ili posledica vašeg rada i nekakvog nematerijalnog opstanka. Postao je vaš posao- i sada, čak i da želite teško da biste našli neki drugi posao. Nemate kvalifikacije za posao van umetnosti i možda jednog segmenta kulture. Mada znate da biste sigurno imali snage i strpljenja za nekakav fizički rad. Danas se plesom najviše bavite u svojoj glavi, u stalnim razgovorima sa svojim kolegama na temu šta I kako dalje. Kako približiti sve što ples daje što većem broju mladih ljudi i dece. Pozicija ignorisanog nameće očaj, ali i slobodu i hrani neprestanu želju za borbom. Želite da podelite svoje prakse i znanja sa mnogima, ne razmišljajući o isključivo komercijalnom aspektu vašeg znanja. Nemate - dakle živi ste. Presek stanja je: Vežbate u atomskom skloništu i plesnoj sali na koju se u ovom trenutku izliva kanalizacija iz zgrade u kojoj se nalazi. Razgovarate, promišljate i preispitujete nove načine funkcionisanja u nečijem stanu, kancelariji, preko Skype-a. Produkcije i programi u kojima učestvujete kao autor ili izvođač dešavaju se u pozorištima ili drugim alternativnim institucijama i mestima- galerijama, muzejima. A sve to radite jer ste izabrali da se bavite savremenim plesom. Često se plašite da ples kojim se bavite ima uticaj na veoma mali broj ljudi koji spada u tzv. „plesnu zajednicu“ ili ljubitelje savremene umetnosti, ljude koji prate ovakve vrste dešavanja, kao one koji imaju znanje, one koji će vas podržati i na čiju svest i pažnju ne morate da utičete. Verujete da ples može da učini mnogo toga, na različitim nivoima, od ličnog do onog u kojem se kao aktivna i stalno promenljiva umetnička praksa bavi pitanjima šireg značaja. Na primer, kada razmislite čime se sve bave vaše kolege i koliko različitih formata nastaje u njihovom radu, jasna vam je važnost plesa. Vaša osnovna vrlina jeste ta što verujete u to što radite više nego što verujete u sebe.


Da bi podržao/podržala projekat moraš da se uloguješ!
Diskusije
Trenutno nema aktivnih diskusija