PlayGroundology
PlayGroundology
814
Faza programa: Glasanje
Naziv tima
PlayGroundology
Oblast projekta
Obrazovanje
Projekat u 250 reči
Odrastanje u savremenim gradovima izazovno je i za decu, ali i za roditelje. Stalno nam govore da je našoj deci potrebno ponuditi što više sadržaja, što ranije. Uveravaju nas da je za našu decu dobro da odrastaju okupirana organizovanim aktivnostima u prestruktuiranom okruženju u kom igra postaje sporedna aktivnost jer je podređujemo učenju, a zanemarujemo da igra jeste učenje, da bez igre na ranom uzrastu nema ni učenja ni razvoja. Igra za decu ranog uzrasta predstavlja jedan od najznačajnih oblika delovanja kroz koji deca stiču važna životna iskustva, uspostavljaju odnose sa drugima i preispituju vlastite obrasce ponašanja. Igra je Konvencijom UN zagarantovano dečje pravo.
Ovaj projekat predstavlja deo šireg procesa delovanja na kulturu odraslih, koja u našoj zemlji sa procesom modernizacije sve više ima monopol nad odrastanjem dece, jer određuje prostor, vreme i način na koji će se deca igrati, na koji će se ponašati, izražavati, delovati. Cilj ovog projekta jeste podizanje kvaliteta života dece u gradu (počevši od Beograda) kroz otvaranje mogućnosti za igru dece na javnim prostorima u gradu putem transformacije pedagoške kulture čitave zajednice.
Kroz projekat ćemo izraditi interaktivnu online mapu Beograda na kojoj ćemo, zajedno sa članovima zajednice, koji će nam se u projektu priključiti, početi da obeležavamo ona mesta koja bismo mogli definisati kao mesta po meri deteta, bilo da su to zajednice koje su pokrenule inicijative usmerene na promenu položaja dece ili da su to mesta koja su (pre)uređena da budu mesta po meri deteta, na kojima se članovi zajednice okupljaju.

Šta ovaj projekat čini jedinstvenim Superste projektom
Naš tim prepoznao je potrebu da se život u savremenom gradu, kakav je Beograd, transformiše kako bi naša deca odrastala u humanijem, podsticajnijem i smislenijem okruženju. Prema podacima relevantnih istraživanja neke od ključnih specifičnosti odrastanja dece u gradovima ogledaju se u: smanjenom kontaktu sa prirodom (Gill, 2008), smanjenoj slobodi kretanja (Fagerholm & Broberg, 2011), komercijalizaciji javnih prostora namenjenih deci (Malović, 2019) kao i smanjenim prilikama za igru na javnim prostorima. Javne prostore za decu (parkovi, igraonice, igrališta, vrtići, škole itd) kreiraju odrasli, pa iako nam savremena istraživanja ukazuju da fizičko okruženje značajno oblikuje dečji razvoj i učenje, u našem društvu gotovo da ne postoji svest o potrebi za preispitivanjem načina na koji kreiramo prostore u/na kojima se deca igraju i borave.
UNICEF je već ponudio koncept grada po meri deteta (Child friendly cities) koji podrazumeva da je to grad u kom se poštuju sva Konvencijom UN definisana dečja prava. U sklopu promocije ovog koncepta i širenja ideje, na sajtu UNICEF-a nalazi se mapa sveta na kojoj su obeležena mesta po meri deteta, a među tim mestima nije ni jedno iz Srbije. Ovim projektom želimo da transformišemo zajednice u Srbiji, počevši od Beograda sa ciljem da se Srbija jednog dana nađe na mapi zemalja u kojima postoje inicijative koje teže uspostavljanju gradova po meri deteta.
U ovom projektu se fokusiramo na ono dečje pravo kojim se naše društvo još uvek nedovoljno bavi a koje je jedno od ključnih za koncept grada po meri deteta, to je pravo deteta na igru. Naš transdisciplinarni tim sačinjen od pedagoga, psihologa, dizajnera dečjih prostora povezuje zajedničko interesovanje za pitanje dečje igre i uslova za odrastanje u savremenim gradovima. Već smo ostvarili saradnju sa Klubom studenata pedagogije, pa ćemo u realizaciji projekta imati volontersku podršku studenata pedagogije. Ukoliko se osvrnemo na globalne trendove vidimo da podaci govore da je 1981. dete školskog uzrasta provodilo oko 40% svog vremena igrajući se, dok je 1997. deo vremena koje dete provede u igri spao na 25% (podigao se udeo učešća u struktuiranim aktivnostima i nastavlja da se podiže). Mi želimo da zaustavimo trend iskorenjivanja igre iz detinjstva jer smatramo da takav trend ne vodi kvalitetnom detinjstvu.
Aktivnosti u okviru projekta osmišljene su tako da krenemo sa širim istraživanjem koje ima za cilj analizu aktuelnih politika i prakse uređivanja prostora za igru dece u Beogradu, ali i procenu stavova roditelja dece koji žive u Beogradu o pitanjima uređivanja javnih prostora za igru dece, kao i analizu njihovih potreba, ideja. Ovo istraživanje obuhvatiće minimum 200 roditelja dece iz Beograda, čime ćemo dodatno povećati i našu vidljivot među našom ciljnom grupom. Tokom čitavog projekta ali i nakon završetka želimo da vodimo kampanju na online platformama koja ima za cilj osvešćivanje značaja obezbeđivanja prostora za igru deci u gradovima. Na sajt će biti postavljena interaktivna mapa Beograda na koju ćemo dodavati „child friendly“ inicijative i mesta. Nakon inicijalnog istraživanja izvojićemo zainteresovane članove lokalnih zajednica sa kojima ćemo pokrenuti prve „child friendly“ inicijative koje će biti pokretači iscrtavanja mape. Smatramo da će svojim pozivitnim primerom prve uspešno sprovedene akcije podstaći i ostale zajednice da se pokrenu. Na ovaj način želimo da osnažimo i sebe i zajednicu da nastavimo da delamo kao pokretači promena.
"Zato što smo verovali u sebe, ostvarili smo… "
Mi verujemo da mala grupa ljudi može promeniti svet, tako što će za početak krenuti od promena u svojoj maloj zajednici, pokazati da je transformacija moguća, da je moguće građenje novih, produbljivanje starih i osnaživanje tankih veza među komšijama u soliterima i to sve uz igru kao esencijalni začin života, koja se modernizacijom društva ukalupljuje, ograničava, osiromašuje, a neretko i veštački odstranjuje iz svakodnevnice.
Verujemo da je detinjstvo period života koji traje veoma kratko ukoliko ga merimo godinama, ali istovremeno može trajati i veoma dugo, ukoliko ga merimo jačinom i količinom utisaka koje na nas ostave sećanja iz detinjstva. Stoga verujemo da je važno zapitati se koja sećanja će naša deca sa sobom poneti u svet!
Zato što smo verovali da naša deca zaslužuju bolje, kvalitetnije i smislenije okruženje za odrastanje, upustili smo se u pokušaj transformacije kulture odrastanja u urbanoj sredini, kako bi deca kada odrastu sa sobom ponela u svet osećaj pripadnosti zajednici u kojoj su odrastali, osećaj dobrodošlice kada se vrate u tu zajednicu i potrebu da nastave da grade duboke veze sa svojim okruženjem, a nasuprot otuđenosti koju sa sobom nosi razvoj savremenog društva.
Diskusije
Trenutno nema aktivnih diskusija