Poezija iz frižidera
Poezija iz frižidera
917
Faza programa: Glasanje
Naziv tima
Poezija iz frižidera
Oblast projekta
Umetnost
Projekat u 250 reči
Psssst... Zbog prirode samog projekta ne smemo vam odavati sve informacije. Zato vas molimo da verujete u dole navedenih 11 tačaka manifesta. Ono što vam možemo reći je, da će se u različitim gradovima, kada sat na sajtu otkuca nulu, negde na ulici pojaviti frižideri. Prva faza projekta je vrsta lova na blago. Prvi koji dođu do sajta su prvi koji će doći do tačne lokacije frižidera. Lokacija frižidera i upustvo za njegovo korišćenje će u nekom trenutku biti dostupna svima ali će prvi lovci moći da se hvale kako su najbrže rešili zagonetku, bolje rečeno: biće face. Frižider nije namenjen samo za najbrže lovce na blago, frižider je otvoren za sve i svako se može poslužiti njegovim sadržajem. Kako je jedna funkcija te mašine i konzervacija hrane, u našem slučaj hrane za um, jedan od njegovih zadataka osim distribucije hrane za gladne je pronalaženje i čuvanje novih specijaliteta nikada degustiranih do sada.
Šta ovaj projekat čini jedinstvenim Superste projektom
FRIŽIDEROV MANIFEST

1. Stvara platformu za neafirmisane umetnike. Povezuje umetnike kroz društvenu mrežu artbook i pomaže novim i neotkrivenim umetnicima kroz mentorstvo i prostor. Osim povezivanja umetnika, artbook društvena mreža služiće kao kanal komunikacije sa publikom.

2. Povezuje publiku: akcentom na umetnost u javnom prostoru i prekidanjem sa tradicionalnim pristupom distribucije i promocije umetnosti, jedan od osnovnih principa delovanja grupe poezije iz frižidera je razbijanje tzv „četvrtog zida“ sa publikom. Želimo da ostvarimo direktniji i intimniji odnos publike sa umetnicima i delima. Institucije kulture i dalje deluju sa određene pozicije moći i ma koliko im akcije bile usmerene ka približavanju novoj publici, biće uvek zida nepoverenja. Četvrti zid se ne razbija prilazenjem sa pozicije moći jer će svako prilagođavanje publici sa te pozicije na kraju izgledati neprirodno i krindž. A krindž je globalni fenomen čiji se psihološki uticaj ne sme olako shvatati :) Poezija iz frižidera nije institucija, nije drugačija od publike, ona je i publika i umetnik, poezija iz frižidera smo svi mi.

3. Povezuje ključne sektore: civilni, javni i privatni kao startup podršku za postavljanje platforme, čiji bi dalji opstanak zavisio isključivo od podrške zajednice, što bi ujedno bio i indikator uspešnosti projekta. Mi smo došli da postavimo platformu i damo zadatak njenim korisnicima da je zajedno sa nama održe. Frižider je opšte dobro i kao takav javno je vlasništvo.

4. Pružanja podrške svakoj ideji koja može da premosti jaz između umetnosti i publike. Umrežavanje sa grupama koji dele ideju oneobičavanja stvarnosti. Svaka umetnička grupa čiji je kredo transformacije grada (sela)/života ljudi intervencijom umetnosti je naš sestra/brat. Poezija iz frižidera je u trenutnom stadijumu umetnička grupa koja bi se, ukoliko dobije podršku za postavljanje platforme, razvila u pokret, svojevrsni brend sa franšizama širom Srbije.

5. Onog trenutka kada pokret ojača i razvije se u zemlji, ciljevi druge faze projekta biće okrenuti plasiranju naših umetnika i platforme na međunarodnom nivou. Dovoljno jaka mreža sa programom koji eksploatiše gerila strategije marketinga u kulturi može staviti našu platformu na svetsku mapu.

6. Ne moramo vam patetično reći „zamislite svet bez umetnosti“. To se već dogodilo, svet - ili makar većinski deo svetske populacaije- je izgubio umetnost. Umetnost više nije opšte dobro, to je dobro i statusni simbol malog broja ljudi. Zato Poezija iz frižidera iskače iz svakog frižidera kako bi mu oneobičila dan. Dan bez umetnosti je kao svaki drugi dan. U tom automatizmu življenja bez umetnosti leži opasnost po mentalno zdravlje ljudi. Nema sumnje da je umetnost četvrti stub održivog razvoja planete.

7. Naš osnovni cilj je da presečemo dosadni ritam repeticije koju nameće svakodnevnica. U to ime, kada ne postavljamo zagonetke, organizujemo dogadjaje bez ikakve najave. Publika nije pozvana na kulturna dešavanja, njoj se ta dešavanja dešavaju. Naša ciljna grupa je svako ko je osetio težinu monotonije i za njega spremamo iznenadjenja kako bi osetio sveži vazduh promene.

8.Naša grupa napada monotoniju tamo gde najčešće stanuje: premeštamo tradicionalne prostore za izlaganje i promovisanje umetnosti u tradicionalne prostore svakodnevnog života svakog pojedinca: pijaca, prodavnica, ulica, pošta, čekaonica, semafor...

9. Integracijom umetničkog iskustva u svakodnevne prostore i radnje intimiziramo publiku sa delom, i što je najbitnije činimo nekom dan neobičnim i ne tako lako zaboravnim. Ne targetiramo određene ciljne grupe.U sprovodjenju strategije ne sme biti klasificiranja publike ali su nam mezimci oni kojima se smučila umetnička praksa zato što ih najbolje razumemo.

10. Stvaramo svet fleksibilnije realnosti gde zapuštena halo govornica može biti vid komunikacije sa mrtvim piscima. Treba samo okrenuti pravi broj ;)

11. Četvrti zid, termin poreklom iz pozorišta, označava granicu između sveta fikcije i realnosti. Mi razbijamo četvrti zid i puštamo bujicu sveta fikcije da preplavi realnost. Onog dana kada poezija počne da izlazi iz frižidera, znaćete da smo stigli.
"Zato što smo verovali u sebe, ostvarili smo… "
Sedeo je u kolima i posmatrao povorku prolaznika sačinjenu od odraslih ljudi i dece. Odrasli su nosili kutije, tortu i balon u obliku broja tri. Pretpostavi da taj veliki srebrni balon napunjen helijumom označava broj napunjenih godina zivota. Tako dakle, pomisli. Balon obeležava vreme, koje zajedno sa obrascima mesta definiše realnost pojedinca, dakle, zatvor prostor-vremena u kome robuje. Robuje, da, robuje, robuje opštem nevidljivom zakonu koji propisuje pravila i stavove ljudi. Zakonu po kome on sada sa sigurnošću zna odnos članova povorke prema balonu u obliku broja tri. Nije on sveznajući narator, daleko od toga da im čita misli; misli i životi ljudi su dovoljno predvidljivi i jednolični da on može doći do sledećeg zaključka: odrasli imaju prizemniji stav, on je određen pragamtičnošću, pa balon vide kao proizvod koji ima određenu kupovnu cenu te je najznačajnija pojava kod njega, odnosno, ono sto ih kod balona oduševljava: popust, povoljna cena kojom je kupljen. Kod dece je, međutim, taj odnos stvaralački: onaj koji nadograđuje trivijalne pojave u fantastične tvorevine. Deca balon smatraju magičnim, njegovu veličinu i sposobnost letenja, u njemu čak vide život te će, ako vec nisu, razviti emoitivnu vezu sa njim kao sa živim bićem - biće to dobri srebrni leteći duh. Nije teško primetiti preimucstva dečijeg stava, svakako je uzbudljiviji pogled njegov. E, zato se odrasli ljudi razboljevaju od tuge i dosade, zato su odrasli ljudi napeti, večito razapeti između brige o budućnosti i aveta prošlosti, lišeni sadašnjosti u kojoj deca i neki retki premerak odraslog obitvaju. I osećaju da ova realnost štura nije sve, ne može biti sve, nešto bolno nedostaje, neki izgubljeni raj - ne zaboravimo, i odrasli su nekad bili deca, i njima je jednom podaren taj uzbudljivi stav prema životu i onda, vremenom isto tako oduzet.

Zato što smo verovali u umetnost i posvetili se njoj, mi još uvek nismo izgubili magiju dečijeg sagledavanja. Mi i dalje vidimo nešto neobično u običnom balonu od helijuma. Želimo da u trivijalnosti svakodnevnice koja postaje mehaničko ponavljanje, udahnemo život, tako što ćemo je naglo preseći nenajavljenom umetnošću. Verujemo da je život daleko neobičniji nego što se čini i da je najlakši i najispravniji put do trasformacije običnog u neobično kroz umetnost. To je razlika između svakodnevnih razgovora koji liče jedni na druge i zaboravljaju se onda kada se završe i onih nezaboravnih koje neočekivano dočeka zora.
Diskusije
Trenutno nema aktivnih diskusija