Autorka teksta: Viktorija Ćosić

Dok ovo čitate udobno smešteni, zaustavite se na trenutak i pogledajte u vašu stolicu. Da li je ona iskrzana, stara, nova ili samo dosadna? Mila i Sanja su dve samouke majstorice, i svakodnevno čine čuda, transformišu odbačene komade nameštaja, oblače ih u najlepše boje i usrećuju mnoge svojim znanjem, koje neprestano šire. Sanja je grafička dizajnerka, a Mila je studirala antropologiju; osim toga, one su kolektiv radnih žena koje se bave restauracijom, reparacijom i redizajnom starog drvenog nameštaja.

Svoju inspiraciju pronalaze u odbačenom drvenom nameštaju, ali i svakodnevnom životu, njegovim izazovima i potrebama. Objašnjavaju da je, kao i u svakom poslu, tako i u njihovom majstorskom, važna koncentracija, upornost i svakodnevno učenje. Koncept life long learning im omogućava da savladaju nove tehnike, alate i enterijerska rešenja.

Pitala sam ih i da li bi imale da podele sa nama i neku anegdotu: „U našoj radionici je, na svu sreću, više piljevine nego anegdota! Ali, izdvojile bismo jedan susret sa novinarima u našoj radionici, koji celo jedno prepodne dok je trajao intervju, nisu mogli da shvate kako to da se dve žene bave ovao grubim i fizički napornim zanatom, uz konstantno pitanje – Gde vam je muška ruka?“.

Majstorice su posvećene i podizanju svesti o reciklaži, a rade i na edukaciji žena i ostalih marginalizovanih društvenih grupa.

Jednom drvetu potrebno 30 godina kako bi dostiglo puno zrelost, dok to isto drvo obezbeđuje dovoljno kiseonika da dvoje ljudi diše godinu dana. Koliko znamo, na domaćem tržištu za sada nijedna velika kompanija ne koristi reciklažno drvo za prizvodnju novih komada nameštaja. Reciklažne procese koriste manje privatne firme koje takve komade na tržištu plasiraju kao hand made ekskluzivne komade nameštaja, čije cene nisu pristupačne prosečnoj platežnoj moći građana. Nažalost, većina velikih kompanija prisutnih na tržištu koriste pločaste materijale koji, kao medijapan sadrže štetne, neekološke elemente.

Mila i Sanja su mi rekle da bi svakako ponovile celokupno iskustvo Superste programa. SUPERSTE im je omogućio da organizuju kvalitetnu i celovitu obuku u ovakvom zanatu, kao i kreiranje sigurnog ženskog prostora u kojem buduće majstorice mogu da ostvare svoj pun potencijal bez sputavanja i omalovažavanja koji dolaze iz nametnutih rodnih uloga. Dobijenim sredstvima obezbedile su dodatne neophodne alate, materijale, kao i osposobljavanje njihovog radnog prostora za efikasan rad sa deset učesnica. Svakako da bez Superste podrške ne bi mogle da ispune ciljeve da toliki broj žena dobije profesionalnu obuku o zanatu u adekvatnim uslovima za rad. Podrška Superste je važna i kao prepoznavanje njihovih napora da žene u majstorskom poslu postanu vidljive, ali i prihvaćene i poštovane kao majstorice.

 

 

Među radionicama koje su održale, tu je jedna koju su 2017. godine držale u Nemačkoj sa tamošnjim migrantima, inače rezidentima njihovog programa integracije migranata u nemačko društvo. Na tim radionicama su izrađivale nameštaj od paletnog drveta koji će ostati u svakodnevnoj upotrebi za korisnike programa integracije. Kažu da je iskustvo prenošenja znanja i majstorskog umeća zajedno sa mladima iz Sirije, Avganistana, Eritreje i Jamajke svakako neprocenjivo i nesvakidašnje. Radile su i na edukaciji mladih Romkinja.

Neki od saveta koje imaju da daju budućim učesnicima Superste programa u vezi sa formiranjem budžeta su da se najpre osmisli kvalitetan projekat. Bez preciznog, održivog i struktuisanog plana aktivnosti ne može se napraviti ni adekvatan budžet. Ako ste dobro odmerili sve aktivnosti, budžetirati nije teško, jer se u stvari svaka stavka koja vam je za budžet potrebna, nalazi u projektnom predlogu. Važno je i da proverite troškove ili cene (npr. u njihovom slučaju neohodnog alata), kako biste realno sagledali troškove, dakle – uvek je korisno dobro postaviti stvari u realne okvire, tako da one budu dostižne.