Ekipa mladih ljudi iza projekta i predstave Rosmersholm, živeći i delujuću u Srbiji, poistovetila se sa Ibzenom nekada, umetnikom koji je bio poznat kao buntovnik u vremenu u kome je stvarao i uvek je preispitivao društvo u kome je živeo kao i svoje mesto u njemu. Oni su rešili da preispitaju šta u našoj svakidašnjici zaista znači fraza „gubitak vrednosti“ i da li je to ono što je kod nas na delu.

Rosmersholm zapravo nije samo predstava – to je i blog i niz umetničkih intervencija. Kako oni daju odgovore na pitanja koja ste postavili na početku projekta: Šta znači fraza“gubitak vrednosti”? Da li i dalje postoje neki ideali u koje verujemo? Da li je u redu da budemo idealisti? Kako da ne budemo apatični, ali da ipak delamo u realnim okolnostima?

Sve aktivnosti projekta proistekle su iz osnovne teme drame “Rosmersholm” – da li treba da želimo više nego što možemo? Kakva je sudbina idealiste danas?“Štek ideala” je nastao inspirisan likom pesnika i učitelja Ulrika Brendela koji od glavnog lika u drami traži da mu “pozajmi dva tri ideala, dva tri istrošena ideala, jer ja sam ti sada švorc”. Da li možemo da jedni drugima “pozajmljujemo” ideale ili da bar jedni druge podstaknemo na to da ih čuvamo u nekom zajedničkom “šteku”, pa da ih povremeno odatle izvučemo? Ovakva akcija imala bi smisla samo ako je interaktivna i ako uključuje najrazličitije ljude i njihove ideale koji su nekad možda i sukobljeni, lični ali i društveni. Tako je odlučeno da se “Štek ideala” dešava na otvorenom sa slučajnim prolaznicima, kao niz uličnih akcija koje će publiku pozvati na dijalog i omogućiti im da pozajme neki ideal ili možda neki dodaju u zajednički štek. Želja je bila i da se pozorišni prostor otvori za razne uticaje kroz mešanje sa drugim sferama delovanja.Naslov za blog “Suština idealizma” nastala je kao parafraza naslova poznatog eseja Džordža Bernarda Šoa “Sušitina ibzenizma” i zamišljen je kao digitalni prostor u kome će se ličnosti iz javnog života, ali i svako ko ima potrebu za tim, baviti pitanjem idealizma danas iz različitih perspektiva na mestu na kome provodimo najviše vremena – internetu.

Šta razlikuje Rosmersholm od drugih umetničkih koncepta koji imaju za cilj da “angažuju” ne samo klasičnu publiku već i kolege umetnike?

Predstava “Rosmersholm” se, osim samim dramskim delom, bavi i pozicijom umetnika u predstavi, pa samim tim i društvu. Za nas, ovo je bila prilika da radimo nešto što zaista želimo, na način na koji želimo, bez mnogo ograničenja. Projekat nam je omogućio prostor istraživanja i slobodnog izražavanja. Naši partneri – Dom kulture Studentski grad i Beogradsko dramsko pozorište, kao i partnerska udruženja Kulturmobil i Peripetija, bili su nam velika podrška u ovom poduhvatu. Ovo je jedan od retkih primera koprodukcije i saradnje među različitim ustanovama i udruženjima koji je, čini nam se, dao jedan svežiji, drugačiji umetnički rezultat.

Kako je izgledala konkretizacija aktivnosti u prenošenju ideala i njihovom propitivanju i otvaranju u procesu izgradnje predstave?

Kroz rad na predstavi, svi učesnici, dakle nas 16, bavili smo se preispitivanjem naše realnosti, analizom medija, političke situacije u zemlji i celom svetu, ali najviše samoedukacijom. Priznali smo sebi gde su nam slabe tačke u razumevanju svog mesta u društvu i na tome dalje radili kroz samoedukaciju. U toku procesa, istraživali smo pojmove kao što su kapitalizam, neoliberalizam, manipulacija, ali i solidarnost, idealizam, samoedukacija, konstruktivna kritika i akcija. Kroz niz radionica i proces koji se odvijao u istraživačkim etapama, istražili smo kako ove teme utiču na nas na najličnijem nivou. Bavili smo se, recimo time kako novac doživljavamo sa emotivne strane, kako ga vidimo, šta nam radi, šta mi njemu radimo i šta od njega očekujemo. Istraživali smo i kakav je naš lični, emotivni odnos prema društvu, državi, sistemu i tu se otvorile veoma zanimljive teme koje bi se mogle pretvoriti u jednu sasvim novu predstavu.

Koji su glavni izazovi sa kojima ste se susretali u pripremi predstave? I šta vas čeka sada nakon premijere?

Izazovi su brojni u radu na predstavi sa mnogo ljudi u timu, pre svega po pitanju vremena i organizacije – obezbediti da 16 ljudi bude na istom mestu u isto vreme i da svi budu spremni za rad nije uvek jednostavno. Predstava će se u narednim mesecima igrati u Beogradskom dramskom pozorištu, kao i u Domu kulture Studentski grad, a nadamo se i gostovanjima u zemlji i u regionu. Predstoji prijavljivanje predstave na neke od festivala u Evropi i svetu i nadamo se da ćemo sa njom uspeti da proširimo granice našeg delovanja i razmenimo iskustva i sa kolegama iz drugih zemalja.